Kada sam počeo da radim intervjue sa bivšim igračima hokejaškog kluba Crvena zvezda, nisam ni slutio kojim putem će se sve to da krene. Ali nakon izvesnog vremena mnoge su se stvari počele događati, a jedna od njih je i ova koju vam danas donosim.
Igrali su davno, te 1984/85 sezone, u Crvenoj zvezdi. Jedan, rođeni beograđanin, Vanja Čečen, a drugi jugo-kanađanin koji je odigrao tu jednu slavnu sezonu za naš klub, Nik Pašić. Nakon što se sezona završila Nik Pašić se otisnuo dalje. Napustio je Zvezdu i krenuo u beli svet da zaradi za koru hleba. Vanja je ostao u Zvezdi i nastavio da igra hokej na ovim prostorima. Nisu se posle te sezone nikada niti sreli, niti čuli.
Radeći ove intervjue bio sam uporan da dođem do, što je više moguće, bivših igrača. Do nekih nije bilo teško doći, ali nekima se trag izgubio, a jedan od tih je bio i Nik. Sećam se samo da mi je u jednom trenutku Aleksandar Plaović rekao da je Nik živi u Londonu, Ontario, ali da ga još niko nije pronašao. Ja sam bezuspešno pokušavao preko gugla da nabasam na njega i mislio sam da nema šanse da ga pronađem, kao ni Kroulija i Vilijamsa. I tako jedan dan pokušavam ja opet da ukucam u gugl “Nik Pašić” i izbaci mi na Linkedin-u nekog Nika Pašića. Rekoh sebi, “Hajde, vredi pokušati da pitaš”, iako sam bio jako sumnjičav da će od toga bilo šta da ispadne. I pošaljem ja tako poruku, kad posle nekoliko dana dobijam odgovor: “Ja nisam taj Nik Pasic, ali to je moj stric”. A meni kez od uva do uva. Rekoh ja tom njegovom nećaku, “Daj mi bre njegova kontakt i reci da se javi kada dobije email”, i Nik se stvarno javi. Nije puno odugovlačio, odmah je pristao na intervju (možete ga pročitati OVDE). Jedno od pitanja, na samom kraju intervjua, bilo je da li je u kontaktu sa nekim od bivših igrača, na šta je odgovorio: “Ne, nisam razgovarao, niti čuo nešto o nekome.” I tu se sve završilo. Tačnije, poslao sam mu još video snimke utakmice Zvezda – Olimpija (koje sam dobio zahvaljujući Aleksandru Saši Jankoviću) gde ima i njegova tuča sa Darkom Prusnikom, i bio je oduševljen. A baš taj detalj je opisao drugi akter ove priče, Vanja Čečen, ne sluteći da će se, baš zbog ovih intervjua, on i Nik videti nakon pune 32 godine. Do duše, nije to slutio ni Nik. Mislim da mu nije bilo ni na kraj pameti da će to da se desi. A verujte, nije ni meni.
Sa Vanjom je zaista bilo uživanje raditi intervju. Toliko podataka, toliko emocija unesenih u pisanje…naprosto sam uživao (kao i sa drugim bivšim igračima jer je svako imao nešto svoje što je bilo specifično i vredno pažnje). Verujem (barem po prepisci koju smo imali) da je i Vanja imao isti osećaj tj. da je uživao prisećjući se tih starih vremena. I tako smo se dopisivali, razmenjivali neka mišljenja i nekako nadođosmo u svemu tome na priču o Niku Pašiću. Kada je čuo da je Nik u Londonu, Ontario (Vanja je u Torontu, Ontario), zamolio me da mu dam kontakt i tu se ustvari i rodila ova priča. Vanja i Nik su uspeli da se čuju i dogovore sastanak. I jednog i drugo zamolih da mi to ovekoveče jednom fotkom (slika gore) što oni i uradiše 17. novembra ove godine.
Kada mi se javio, nakon tog viđenja sa Nikom, Vanja mi napisa sledeće: “Da se nisi upustio u celu priču Zvezdine sezone 1984/85, ne verujem da bi se ikada povezao i video sa Nikolom Pašićem. Hvala. Odlično smo se proveli i ispričali, a prilažem i sliku. Pozdrav, Vanja”.
Nik se takođe javio i napisao ovo: “Susret sa Vanjom je bio vrlo ugodan. Razgovarai smo šta se desilo sa ligom i ekipom (Zvezde) u godinama nakon sezone 1984/85. Takođe, pričali smo gde su završili drugi igrači i šta su radili nakon te sezone. Nažalost, neki više nisu sa nama. Mislim da je jedan od njih Kića…nisam siguran kako se stvarno zvao (mislio je Kiću Lazarevića). Arhitekta svetske klase koji nam je bio kao menadžer tima. Bio je veoma pametan i zabavan čovek. Bio je tu i moj nećak. Interesovalo nas je da čujemo koliko je Vanja naučio od ruskog stručnjaka koji je trenirao Zvezdu i koji je (ako se dobro sećam) studirao kod Tarasova. Mog nećaka, koji radi na tome da postane pisac mjuzikla na Brodveju, pitao je Vanju šta je potrebno da postane dobar u nečemu što radi, a šta da postane velik. ‘Ustrajnost, naporan rad, trud, posvećenost, strast’, rekao mu je Vanja. Imali smo zaista interesantan razgovor”.
Kakav osećaj da spojim dva čoveka nakon 32 godine, a koje nikada u životu nisam video tj. lično upoznao. Neprocenjivo. A sve to zbog ljubavi prema Zvezdi i hokeju.
Додајте коментар