Dočekala je Crvena zvezda, a dočekali su i njeni navijači – priliku da tog 9. novembra 1988. po prvi put u istoriji evropskih takmičenja ugoste slavni italijanski Milan. I to – nikad jači Milan, za koji su nastupali Maldini, Barezi, Rajkard, Van Basten, Gulit, Anćeloti… Međutim, Crvena zvezda je tih godina samouvereno koračala ka cilju koji je zacrtan nekoliko godina ranije – osvajanje najvrednijeg pehara u klupskom takmičenju.
Duel protiv Milana u osmini finala Kupa evropskih šampiona bio je sudar ekipa koje su „merkale“ evropski tron, a u četvrtfinalu je bilo mesta samo za jednu. Prvi meč koji je odigran u Italiji završen je nerešenim rezultatom 1:1. Zvezda je povela nakon bravure i gola Dragana Stojkovića, ali je samo minut kasnije Milan uspeo da izjednači. Ipak, rezultat 1:1 je hrabrio pred revanš u Beogradu, na stadionu kojeg su se mnogi evropski igrači plašili, a istovremeno mu se i divili.
Fudbalere je tog 9. novembra dočekala magla, ali utakmica je počela. I sve je teklo kako se poželeti može. Delovalo je da je Milan spreman da padne – i bio je, naročito nakon pogotka Dejana Savićevića u 50. minutu. Mnogi zbog magle nisu bili svesni da je postignut gol, ali erupcija oduševljenja na prepunoj Marakani nedvosmisleno je ukazivala da se mreža Milana zatresla. Magla je, nažalost, sprečila Crvenu zvezdu da u prvom međusobnom okršaju sa Milanom izađe kao pobednik. Sudija je u 64. minutu odlučio da prekine utakmicu, i ona je ponovljena sledećeg dana.
Milan je bio previše jak tim da sebi dozvoli da propusti poklon koji mu je „Majka priroda“ dodelila. Milanezi su poveli u 34. minutu zahvaljujući Marku Van Bastenu. Četiri minuta kasnije, nakon neverovatne asistencije Dejana Savićevića, Dragan Stojković je uspeo da uputi savršeni polu-volej i izjednači na 1:1. Nažalost, naši fudbaleri nisu imali dovoljno energije da postignu još jedan gol, a ni sreće u penal seriji – nakon izvođenja jedanaesteraca, konačan rezultat glasio je: Crvena zvezda – Milan 1:1 (2:4). Kasnije, ispostaviće se da je Milan i osvojio ovo takmičenje, a potom ga i odbranio 1990. godine, što samo potvrđuje kakvu je ekipu Crvena zvezda umalo „izbacila“.
Crvena zvezda je eliminisana, ali su igrači nakon dvomeča sa Milanom dobili još jednu potvrdu da mogu da se nose sa apsolutno svakom ekipom na svetu. Pobednički mentalitet se gradio godinama, Milan je bila samo još jedna lekcija, a sve se vratilo tri godine kasnije kada je upravo Crvena zvezda svrgnula Milan sa evropskog trona.
Uvek će se vratiti onima koji zaslužuju.
Vest preuzeta sa sajta FK Crvena zvezda
Додајте коментар