Još jedan mladi igrač hokejaškog kluba Crvena zvezda govori za naš portal o svojim početnim koracima u hokeju, kao i svojim željama i snovima. Ovaj put to je Aleksa Gvozdenović, dečak koji pored nastupa u kategoriji U16, nastupa i za U18. Aleksa i Mateja Popović predstavljaju ubojit tandem Crvene zvezde, pod dirigentskom palicom Marka Juloskog i na dobrom su putu da jednog dana ostvare zapaženu hokejašku karijeru. Nama će posebno biti drago da jednog dana, ako se njihove karijere budu kretale uzlaznom putanjom, izvdimo ove intervjue iz arhive i podsetimo ih šta su govorili, sanjali i želeli dok su bili mladi. A sad, pročitajte šta je Aleksa Gvozdenović rekao za naš portal.
Sa koliko godina si počeo da igraš hokej i odakle ljubav baš prema ovom sportu?
Hokej sam počeo da treniram sa 6 godina. Ideju da se upišem na hokej mi je dao dečak iz Subotice, Luka Vojnić Hajduk, koga sam upoznao na letovanju u Grčkoj. On je trenirao hokej već od svoje četvrte godine, a na njega se upisao jer je imao zdravstvenih problema (problem sa plućima i alergije), pa su mu doktori preporučili baš ovaj sport. Boravak i treniranje na ledu može da pomogne mnogoj deci koja imaju upravo ovakvu vrstu zdravstvenih problema. Nakon tog letovanja, zatražio sam od roditelja da me upišu na hokej. Ljubav prema njemu se razvila odmah posle prvih treninga na ledu. Prvo sam učio da klizam, a ubrzo zatim sam dobio i komletnu hokejašku opremu. Ni jedan trening nije dosadan, stalno učite nešto novo. Hokej je veoma lep, dinamičan i pre svega veoma zarazan sport. Ko jednom proba teško ga napušta.
Koliko truda i rada je potrebno da bi opstao u hokeju?
Da bi opstali u hokeju je potrebno veoma mnogo truda i rada. Na početku sam trenirao tri puta nedeljno da bih kasnije trenirao gotovo i šest puta nedeljno. Većina mojih sadašnjih saigrača (iz selekcije U18) su počeli dosta ranije od mene da treniraju hokej. Ja sam ih na trenizima posmatrao, divio se njihovim veštinama klazanja i baratanja štapom i imao sam želju da ih u tome dostignem. Veoma često sam molio trenere tih selekcija da mi dozvole da treniram i na njihovim treninzima tako da se često dešavalo da nakon svog treninga, koji traje sat vremena, i sledećih sat provedem na ledu sa drugom selekcijom. Zbog moje posvećenosti treninzima treneri su mi to dozvoljavali što je ubrzo i dalo rezultate da dostignem svoje vršnjake u hokejaškoj veštini. Trenutno, svi moji trenizi počinju u kasnim večernjim satima i vema kasno ležem u krevet. Većinu utakmica igramo u Sloveniji što podrazumeva česta putovanja, gotovo svake nedelje i odigravanje utakmica pravo iz autobusa.
Kako rasteš i prelaziš u više kategorije, hokej postaje sve ozbiljniji. Kako to izgleda sada, kada si u U16 selekciji?
Naime, pored selekcije U16 za koju nastupam, prošle, a i ove godine nastupao sam i za selekciju U18. Razlike između starijih i mlađih kategorija su ogromne, a ogledaju se u brzini, snazi i u igri na telo. U mlađim kategorijama, ukoliko dobro klizate, možete da driblate i zaobilazite protivničke igrače, a u starijim kategorijama je to gotovo nemoguće. Morate da se mnogo brže oslobađate paka, mora da se mnogo brže i više kliza, potrebno je mnogo više snage. Stalno morate da budete skocentrisani na igru protivnika i da se pazite, takozvanog, bodycheck-inga. U selekciji U16, gde igram protiv svojih vršnjaka, mi je ta igra na telo i zabavna, a u selekciji U18 ti dueli mogu i da zabole.
Šta je tvoj san što se hokeja tiče?
Moj san i želja je da se što duže bavim ovim sportom. Želja mi je da jednog dana zaigram za naš seniorski tim Crvene zvezde i da nastupim u dresu reprezentaciju Srbije. Takođe bih voleo da mi se ukaže prilika da se okušam u nekoj jačoj hokejaškoj ligi.
Ko su ti hokejaški uzori?
Moji hokejaški uzori su, kao i kod većine mojih saigrača, najbolji igrači NHL lige. Moj najveći uzor je Sidney Crosby, igrač Pittsburgh Penguinsa. Imao sam sreće da se upoznam sa njim i da se fotografišem. To se desilo za moj 12. rođendan. Tu sliku sam uramio i ona je na zidu moje sobe, da me podseća na taj trenutak.
Čitaš li intervjue sa bivšim Zvezdinim hokejašima na našem portalu i šta ti se tu najviše sviđa tj. šta te inspiriše?
Da, čitam te intervjue i veoma su zanimljivi. Veoma je interesantno čuti od bivših hokejaša kako su oni počinjali da se bave hokejom, ko su bili njihovi uzori i upšte je lepo pročitati i saznati nešto o periodu kada je hokej bio mnogo popularniji u našoj zemlji nego što je to danas. Naravno da me ti tekstovi inspirišu i da se nadam da ću i ja, kao i oni, uspeti da se što duže bavim hokejom i da mi ovaj sport, kao i njima, donese što više lepih trenutaka. Takođe bi bilo lepo da i moje ime bude upamćeno u ovom sportu, na ovim prostorima.
Kolika su ti pomoć roditelji, a kolika treneri u hokeju i van njega?
Uloga i pomoć roditelja i trenera je velika. Treneri su tu da nas nauče svemu u hokeju, a roditelji su tu nas podrže van leda. Hokejaška oprema je veoma skupa i pada na teret naših roditelja. Takođe, roditelji nas odvoze i dovoze sa treninga. Dok smo bili u mlađim kategorijama, svu hokejašku opremu koja je veoma teška smo morali da nosimo sa sobom, a to ne bismo uspeli bez pomoći roditelja. Sada imamo svoju svlačionicu gde možemo da ostavimo opremu, ali nam je pomoć roditelja opet neophodna jer nam se treninzi ponekad završavaju oko ponoći, pa nam je lakše ako nas roditelji dovezu kući. Takođe, više puta su mi roditelji obezbedili da van sezone leda u Beogradu odem negde u inostranstvo i posetim neki od hokejaških kampova.
Kakav ste učenik u školi?
Trenutno pohađam 1. razred XIV beogradske gimnazije. Osnovnu školu sam završio sa svim peticama, a zavidan uspeh sam pokazao i na završnom maturskom ispitu gde sam imao 99.5 poena, što mi je omogućilo da upišem željenu gimnaziju. Veoma je teško, ali za sada uspevam da uskladim obaveze u školi i hokeju. Najveći problem su mi česta putovanja jer svake nedelje odlazimo do Slovenije da igramo utakmice u okviru IHL SLO lige. Dodatno opterećenje mi je što, pored utakmica za selekciju U16, nastupam kada god to mogu i na utakmicama za selekciju U18. Dosta je naporno, ali je sve to moj izbor.
Ideš li na Zvezdine utakmice u drugim sportovima fudbal, košarka?
Na žalost, ne idem na te utakmice jer jednostavno nemam vremena, ali kad god to mogu, putem malih ekrana, pogledam svaku značajniju fudbalsku ili košarkašku utakmicu. Veoma volim sport i često se putem raznih sportskog pregleda informišem o svim značajnim dešavanjima u ovim sportovima.
Da li ti je ovo prvi intervju?
Ne, ovo nije moj prvi intervju. Imao sam prilike da gostujem na radiju i na TV-u, ali mogu reći da je ovo moj prvi opširniji intervju gde sam mogao da kažem malo više stvari nego što sam imao prilike do sada.
Poruka Zvezdinim navijačima koji vas prate na utakmicama?
Moja poruka navijačima je da, kada budi imali priliku, svrate do ledene dvorane Pionir i pogledaju neku od naših utakmica. Naša publika su nam uglavnom drugari iz škole, roditelji, bake, deke i ostala rodbina, a voleli bi smo da naše utakmice budu posećenije. Veoma je lep doživljaj kada su tribine punije i kada navijači za vas navijaju, onda vam to daje dodatni motiv da igrate još bolje, a hokej kao sport je veoma zanimljiv, dinamičan i uzbudljiv. Pada dosta golova i ima dosta snažnih startova, tako da niko neće zažaliti što je došao da nas vidi i podrži.
Додајте коментар