Интервјуи СДЦЗ Хокеј

Vojin Koljenšić: Najdraži momenat mi je Zvezdin ulazak u Prvu Saveznu ligu

Autor: CZBG, Dario K.

Kao što smo i najavili, nakon Vukašina Stevića i Jovice Rusa, donosimo vam intervju sa patrijarhom srpskog i jugoslovenskog hokeja, gospodinom Vojinom Koljenšićem – Šiljom. Nadamo se da ćete uživati čitajući šta je g, Koljenšić rekao za naš portal, a posebno se nadamo da će roditelji dece koja treniraju izvući neke pozitivne zaključke, kako bi njihova deca postigla još bolje rezultate i razvila se u vrsne hokejše.

Foto: Privatni fb profil Vojislav Koljenšić

Recite nam za početak o vašim početcima, kako ste krenuli da igrate hokej i otkud ljubav baš prema tom sportu?

Klizao sam na otvorenom klizalištu Tašmajdan 1955. godine i gledao utakmice HK Partizan koji je u to vreme bio najbolji klub u Jugoslaviji. U tom periodu u HK Partizanu je igrao kanađanin O Nil, koji je bio najpopularnija ličnost u Beogradu i dolazilo je 2000 do 3000 gledalaca na svaku utakmicu. On mi je bio uzor i otvorio ljubav (interesovanje) za hokej.

Kako je tekla vaša igračka karijera? Naravno, najviše nas interesuje period proveden u Zvezdi.

Igrao sam u HK Avala u periodu od 1957 do 1958 godine sa Šišićem, Šemsedinovićem, Bonom, Krnetom u republičkoj ligi Srbije (tu su bili Spartak, Bečej, Pančevo i drugi). 1959/60 klub se rasformirao i prešao sam u Partizan. Igrao sam osam godina u Partizanu, a tu su bili još Anđelić, Mijušković, Holbus, Tešić, Ancević, Denić, Stojanović, Stoljković.  1968. godine prelazim u Crvenu zvezdu i tamo sam igrao sve do sezone 1970/71, gde počinjem da se bavim trenerskim pozivom u školi hokeja Crvena zvezda. 1989. godine odlazim u Italiju kao trener u HK Fassa.

Posle toga dolazi trenerska karijera u kojoj ste do današnjeg dana. Kako je ona tekla i koji su vam momenti tokom nje bili najdraži?

Upisujem se na Visokoj školi za telesnu kulturu u Ljubljani, na trenerski smer hokeja na ledu. Diplomirao sam 1979. godine analizu odbrambenih aktivnosti igrača u hokeju na ledu. 1979/80 godine postajem član stručnog saveta SHLJ i Savezni trener selekcije 18 i 20 godina do 1989. godine.

Najdraži momenat u trenerskoj karijeri je ulazak HK Crvene zvezde u Prvu Saveznu ligu.  1979/80 igrala se utakmica između Crvene zvezde i Celja koja je bila ujedno i poslednja utakmica na otvorenom stadionu Taš. Ova utakmica (koja se igrala u Beogradu) bila je razigravanje za ulazak u savezno takmičenje i završila se rezultatom 1:1. Druga utakmica igrana je u Celju i takođe je završila nerešeno 5:5. Boljim izvođenjem penala Crvena zvezda se izborila za ulazak u Saveznu ligu.

Narednu sezonu Beograd dobija halu Pionir, a Crvena zvezda i hokej dobijaju veliku afirmaciju i popularnost jer su se tada igrale utakmice protiv Olimpije, Jesenica, Medveščaka, Kranjske Gore.

Foto: Privatni fb profil Vojislav Koljenšić

Trenutno radite sa decom do 8 godina. Vašom zaslugom osnovana je ERSTE leasing liga budućih šampiona. Recite nam malo više o tome.

Rad sa decom traje već 45 godina tokom kojih radim kao prosvetni radnik i trener hokeja na ledu. inicijativa za ovu ligu  datira još  od davne 1992. godine.

Prvo moram da napomenam da moja inicjativa igre mini hokeja datira još od povratka sa rada u Italiji, gde sam video inicjativu saveza Italije, Austrije i Švajcarske. Ova ideja je prezentovana na skupštini hokejaškog saveza na Tari 1992. godine i nije usvojena. Druga inicjativa ovog takmičenja je bila prikazana kroz program razvoja hokeja na ledu za period 1995-1999., koju skupština SHLJ usvaja. Realizacija ovog takmičenja nije održana. Treći moj pokušaj mini hokeja sam započeo 2001/2002 kao presednik stručnog saveta Srbije, koji se nije sproveo do kraja i nije imao želeljene cijeve razvoja hokeja. Četvrti pokušaj je započet letos 2016. godine sa ligom Erste Leasing u sklopu razvijanja novih modaliteta sa 6 turnira, jer bez takmičenja nema napretka. Ovo takmičenje ima svoje principe i pravila gde nema pobednika, nema rezultata, nema nepravilnosti u godištima nastupanja igrača i uključivanja što većeg broja igrača iz klubova koji učestvuju u ovom takmičenju.

Drugi deo ovog takmičenja je pomoć sponzora u opremi za škole nastupajućih klubova i popularizacija ovog sporta u različitim sredinama i gradovima u Srbiji. Na dobrom smo putu realizacije.

Šta je danas najvažnije kako bi se deca sa kojom radite razvili u vrhunske hokejaše?

Hokej zahteva veoma dug  i kontuirani proces formiranja kvalitetnog igrača, a on je u ovom sportu najduži. Rad sa mladima podrazumeva planske treninge i utakmice, kao i programirane i sistematične planove bez improvizacija.

Za dobijanje kvalitetnog igrača (vrhunskog hokejaša) stabilnost kluba, sa sigurnim izvorom finansija, je najvažnija. Klub mora da ima strategiju razvoja, kontuirani rad, stručnost, selektivnost  godišta, uslove za rad (led, oprema), kao i takmičenja u sedam nivoa – selekcija U8, U10, U12, U14, U16, U18, seniori.

Sve ove elemente i zahteve mora da isprati medijski marketing, i to u vremenskom trajanu od 4+4 godine Olimpijskog ciklusa.

Koliko roditelji pozitivno ili negativno utiču na razvoj dece u hokeju i sportu uopšte? Šta bi im vi (roditeljima), kao čovek sa iskustvom, poručili, a šta je vaša glavna poruka deci koja treniraju?

Zapamtite drage mame i tate da su vaša deca tu da im, zajedno sa vama, prenesemo znanje kako bi imali srećniju budućnost u hokeju i sportu uopšte.

Najburniji razvoj deca imaju u periodu od 11-13 godine života. U toma periodu je neophodno sistematsko – plansko vežbanje, kao podrška biopsihosocijalnom razvoju. Nezainteresovanost ili lenjost dece i nekih roditelja, vodi ka pasivnom razvoju ljubavi prema igri i tu su lišeni svog temelja, koji podrazumeva jedinstvo duha i tela. Svakodnevno treniranje (vežbanje) povećava efekat i potencijal motoričnih sposobnosti dece.

Poručujem, roditeljima i deci, da bez postupnosti i sistematičnosti u radu nema napretka.

Možete li nam izdvojiti neku anegdotu tokom vaše igračke i trenerske karijere, a koju nećete nikada zaboraviti?

Uh, imam puno anegdota i ne mogu da izdvojim neku posebno, a sve zbog dugog perioda u hokeju.

Za kraj, da li ovakvim radom hokejaški klub Crvena zvezda može do trona (ovde posebno mislimo na seniorsku konkurenciju)?

Kao i uvek, Zvezda svake sezone promoviše neko novo takmičenje ili učestvovanje sa svojim selekcijama u domaćim prvenstvima i regionalnim ligama, a sa ciljem da bi podigli kvalitet igre i promociju hokeja u Srbiji. Moja procena je da su, do trona seniorske ekipe, potrebne još dve sezone kontuiranog rada sa vrlo dobrim juniorima.

Hokejaški klub za narednu sezonu nastavlja intezivni rad u pronalaženju novih modaliteta takmičenja za mlade selekcije. Već su urađeni kontakti (aplikacije) za takmičenja za narednu sezonu, u smislu da se igra podigne na viši nivo kroz takmičenja sa zemljama u regionu i šire.

Gospodine Koljenšić hvala vam na izdvojenom vremenu za ovaj intervju.

Hvala i vama i veliki pozdrav svim ljubiteljima hokeja i navijačima Crvene zvezde.

Додајте коментар

Кликните да бисте објавили коментар

На форуму

Скочи на траку са алаткама