Autor: CZBG
Nakon Vukašina Stevića, trenera selekcije do 12 godina u hokejaškom klubu Crvena zvezda, za naš portal govorio je Jovica Rus. Rođen 17. marta 1977. u Beogradu, hokejom se počeo baviti od malih nogu. Na drugom je mestu po broju odigranih utakmica za Crvenu zvezdu i drugi je na listi strelaca, i nalazi se kući slavnih hokejaškog kluba Crvene zvezde. Dva puta bio je šampion Jugoslavije i Srbije – sa Zvezdom i Vojvodinom. Igrao je još u Emiratima, a bio je i selektor selekcija U18 i U20. Trenutno je selektor Srbije za uzrast do 18 godina. Završio je DIF i profesor je sporta i fizičke kulture. Jovica Rus je verovatno najperspektivniji trener u Srbiji i čovek koji je (kod nas) najkvalifikovaniji za hokej.
Gospodine Rus, možete li nam za početak reći malo više o vašim početcima u hokeju? Otkud ljubav baš prema tom sportu? Ko je najviše uticao na to?
– Prve korake na ledu sam napravio sa svoje 4 godin, sa ocem Jovanom koji je takođe bio hokejaš. Nastupao je za HK Beograd dugi niz godina, a nakon toga je bio internacionalni sudija dugi niz godina. Majka mi je bila rukometna reprezrntativka, tako da je sport bio normalan sled stvari pored ishrane i spavanja. Svoje prve hokejaške korake sam napravio upravo u našem klubu, Crvenoj zvezdi.
Igrajući za Crvenu zvezdu, šta je najviše ostavilo traga u toj profesionalnoj karijeri? Šta najviše pamtite, koje utakmice, neke anegdote?
– Mnogo je utakimica sa lepim i nekad teškim emocijama, ali svakako, najlepši period u životu je aktivno bavljenje sportom. Što se tiče anegdota ima ih na pretek, ali najveći uspeh je što sam kroz hokej stekao prijatelje i spoznao svoje mogućnosti kao čovek i takmičar. Ipak, najdraža utakmica sigurno je bila prilikom osvajanja titule nacionalnog prvenstva u Novom Sadu 2007. godine, kada sam kao kapiten ekipe podigao šampionski pehar. Sa ponosom ističem da smo te sezone imali samo jednog stranca u ekipi, kao i da smo imali domaćeg trenera. To je verovatno jedna od najdražih uspomena. Svaka od pet titula nacionalnog prvenstva, koje sam osvajao kao igrač, ima svoju čar, ali ova je najsvežija. Ujedno je to naša poslednja titula, a nadamo se uskoro novoj.
Od kada ste u trenerskim vodama i kako bi ste generalno opisali trenrski posao?
– U trenerskom poslu sam od 2000. godine. Privilegovan sam što se budim svakog jutra i radin posao koji zaista volim. Trenerski posao daje mnogo, ali i mnogo uzima. Ja mislim da sam pronašao posao u kom mi “duša peva”.
Koje selekcije trenutno trenirate? Kako vidite rad sa tom decom? Sa kojim se sve izazovima suočavate?
– Glavni sam trener selekcija U16 i U18, koordinator trenerskog tima mlađih selekcija, a kad god imam vremena bavim se i najmladjim selekcijama U8 i U10. Energetski je to vrlo zahtevan posao, ali nagrada je ogromna, a to je rad sa mladima i najmlađima. Deca su blago u koje treba ulagati i vredna su svog našeg truda.
Kako je raditi. da tako kažemo, sa pubertetlijama? Koliko dece u tom periodu odlučuje da nastavi sa hokejom, a koliko ih diže ruke od njega?
– Normalna su odustajanja u svakom sportu. Borimo se za svakog hokejaša da ga privučemo, kao i da ga zadržimo u ovom sportu. Mukotrpan je to posao posao, obzirom na infrastrukturu i termine, ali hokej je najlepši sport na svetu i idealan za ovo podneblje i mentalitet, tako da uspevamo u tome. Sve se to vidi i po našem članstvu – od škole hokeja, pa sve do seniorskog pogona.
Radeći sa svim tim uzrastima, sigurno se susrećete i sa roditeljima, čujete njihove želje, primedbe, pohvale. Koliko u stvari roditelji mogu da utiču na razvoj svoje dece?
– Roditelji su neizostavan deo celine koja se zove klub. Moramo steći njihovo poverenje, da znaju da su im deca na pravom mestu i sa pravin ljudima. Za sad mislim da uspevamo. Sportska edukacija roditelja je najbitnija. Mi, kao treneri, ne možemo dopreti do njihovog deteta, ako oni to ne žele i ne podržavaju naš rad sa njihovom decom svakodnevno. Mislim da u klubu imamo najbolje roditelje na svetu, jer oni podržavaju pravac koji je “najteži”, s obzirom na to šta naši klinci igraju u ligaškom smislu i kad treniraju. Definitivno nam veruju.
Koji bi vaš savet bio roditeljima, a koji deci za postizanje uspeha u hokeju i sportu uopšte?
– Volite ih i podržavajte, ostalo prepustite trenerima.
Za kraj, da li mislite da ovakvim radom u hokejaškom klubu Crvena zvezda, seniori jednog dana mogu da preuzmu primat u srpskom i regionalnim takmičenjima? Ovo pitamo jer mnogi zvezdaši većinom samo traže uspehe u seniorskim takmičenjima.
– Za mene se uspeh meri sa brojem i kvalitetom domaćih igrača. Mislim da smo na pravom putu da iznedrimo Zvezdine takmičare koji će biti konkurentni za regionalna takmičenja. Mislim da smo domaće okvire prevazišli i da moramo imati više ciiljeve.
Hvala na odvojenom vremenu i srećno u daljem radu.
– Hvala i vama, i pozdrav svim navijačima Crvene zvezde.
Dodajte komentar