Autor: CZBG
Kao što smo vam i nagovestili, u ove hladne zimske dane razgovaramo sa ljudima koji se bave jednim od najpopularnijih zimskih sportova – hokejom na ledu. Želja nam je da vam ovaj sport što više približimo, pre svega jer je to jedan od najpopularnijih sportova u svetu, a svojevremeno je bio izuzetno popularan u bivšoj nam državi. Stariji se jako dobro sećaju Jesenica, Olimpije, Kranjske Gore, Medveščaka koji su dolazili u ledenu halu Pionir i odmeravali snage sa Crvenom zvezdom i Partizanom. Na početku naša Crvena zvezda nije beležila neke velike uspehe (osvojen Kup SFRJ 1980. godine), i dosta često se dešavalo da protivnici odu iz Beograda i sa dvocifrenom pobedom. Ipak, Zvezda je počela malo ozbiljnije da radi, dovodi igrače iz inostranstva, pa su i uspesi bili češći. Kako god, raspadom bivše države hokej je dosta stagnirao, a ljudi iz Crvene zvezde pokušavaju, pre svega kroz mlađe kategorije, da vrate i hokej, i Zvezdu, i Srbiju na pravi put. Zbog toga je uredništvo našeg portala pokucalo na vrata hokejaškog kluba Crvena zvezda i naišlo na veoma ljubazne ljude, velike zvezdaše, koji su nam pružili priliku da vas upoznamo malo više o ovom sportu i stanjem u njemu. U našem prvom intervjuu razgovarali smo sa Vukašinom Stevićem, trenerom U12 selekcije u hokejaškom klubu Crvena zvezda.
1. Pre svega g. Steviću možete li nam reći malo o vama i hokeju? Kada se rodila ta ljubav prema ovom sportu, vaši prvi trenutci na ledu?
Pozdravljm vas i ja bih pre svega da se zahvalim vašoj redakciji što izdvajate vreme i pokazujete interesovanje oko hokejaškog kluba Crvena zvezda, i što negde može da se pročita nešto više i o ovom sportu.
Naučio sam da klizam sa pet godina, ali moj početak bavljenja ovim sportom je bio par godina kasnije. Ljubav prema ovom sportu se rodila vrlo brzo, po preseljenju iz drugog kraja grada u neposrednu blizinu hale Pionir, u kojoj sam provodio dosta vremena gledajući treninge i utakmice. Počeo sam da treniram sa punih devet godina, međutim, sa sadašnje tačke gledišta to je bilo relativno kasno, obzirom da danas deca počinju da treniraju hokej sa 4 ili 5 godina. Naravno brzo sam se uklopio jer sam znao da klizam i tako je sve i počelo.
2. Trenutno ste trener selekcije U12. Otkud u trenerskim vodama i kako vidite rad u Zvezdi sa decom tog uzrasta? Koja je vaša vizija, šta može da se unapredi, šta je potrebno uložiti da bi ta deca izrasla u vrsne hokejaše?
U trenerske vode sam ušao dosta rano, sa nekih dvadesetak godina, a tada sam još uvek uporedo trenirao i radio u našoj školi hokeja. Vremenom sam se udaljavao od igranja hokeja i polako, ali sigurno, sve više i više se približavao trenerskom poslu. Osnove trenerskog posla sam učio uz legendarnog Vojina Koljenšića uz kog sam proveo dve sezone u školi hokeja sa najmlađom grupom.
Ove sezone vodim selekciju do dvanaest godina sa kojom po prvi put nastupamo u Državnom prvenstvu Slovenije. Rad sa ovim uzrastom je stepenica više u odnosu na školu hokeja i tu već počinje ozbiljniji trenažni proces. Postoji i velika odgovornost, jer sada iz igre u trećini prelaze na igru preko celog terena i počinju da uče osnove pravog hokeja. Zato je bitno da u ovom uzrastu nauče osnove, kako bi kasnije to znanje nadogradili i kako bi na putu do prvog tima bili kompletniji igrači.
3. Kakva je trenutna situacija sa selekcijom U12, da li ste zadovoljni rezultatima? Usput nam recite koja sve takmičenja igrate i šta očekujete u njima?
Selekcija U12, kao i sve takmičarske selekcije hokejaškog kluba Crvena zvezda, ove sezone se uz domaće prvenstvo takmiče i u Državnom prvenstvu Slovenije. Takođe nastupamo i u regionalnoj ligi u kojoj učestvuju klubovi iz Srbije, Bugarske i Hrvatske. Što se tiče trenutne situacije u Slovenačkom prvenstvu, selekcija U12 Crvene zvezde trenutno zauzima petu poziciju uz četiri utakmice manje u odnosu na prvoplasiranu Olimpiju. Sa samim rezultatima sam izuzetno zadovoljan, obzirom da nam je prva sezona u ovom takmičenju i mislim da do kraja regularnog dela takmičenja, koje se igra dvokružno, možemo da zauzmemo još bolje mesto na tabeli pred plej of.
Proteklog vikeda u hali Pingvin na Novom Beogradu, održan je turnir “Trofej Beograda” za uzrast do dvanaest godina, koji je naš klub podržao sa dva tima (Crvena zvezda i Red Team). U polufinalu Crvena zvezda je deklasirala Partizan 8:0, a u finalu su se sastala naša dva tima. U crveno-belom finalu, Crvena zvezda je slavila protiv Red Team-a sa 6:0 i sa ukupnom gol razlikom 45:1 zasluženo osvojila turnir. Ovi rezultati su pokazatelj da dobro radimo, ali i motivacija za dalji napredak ove selekcije.
4. Koliki je odziv dece i njihovih roditelja u Beogradu za hokej? Ima li hokej perspektivu u Srbiji?
Odziv je dosta dobar, kako u Beogradu tako i u Novom Sadu i Subotici. Trenutno naša škola hokeja broji blizu 80 malih hokejaša, a do kraja sezone očekujemo da taj broj bude trocifren. Od skoro smo započeli i školu klizanja na klizalištu Igloo, koje se nalazi u okviru sportskog centra Olimp, gde vršimo elementarnu obuku klizanja za najmlađe. Posećenost je odlična, a o tome govori podatak da na svakom treningu imamo oko 30 klizača.
Dobra stvar za naš hokej je ta da se, prošle godine, aktivirao hokej klub Vojvodina koji je dugi niz godina bio ugašen, tako da opet u Novom Sadu imamo dva kluba. U Subotici hokej klub Spartak živi svega par meseci zbog otvorenog klizališta na kome treniraju i to je prava šteta za tu decu, jer Spartak je klub sa dugom tradicijom i zaslužuje bolje uslove.
Kao što vidite, dece koja žele da se bave hokejom ima, ali nam je definitivno problem infrastruktura. Beogradu treba još jedna ledena dvorana koja bi bila u funkciji čitave sezone, jer je hala Pionir preopterećena i mi nemamo vremena i prostora da treninge i utakmice svih selekcija ravnomerno rasporedimo. Isto tako, subotičkom Spartaku treba zatvoreno klizalište, ako mislimo da hokej i dalje živi u ovom gradu.
5. Hvala vam na izdvojenom vremenu i želimo vam puno uspeha u radu.
Hvala i vama. Pozdrav!
Sve je to lepo što pišete ali ničega od toga nebi bilo da nije nas roditelja koji se trudimo iz sve snage da to ispratimo i izfinansiramo. Zato svaka čast trenerima ali mora da se zna da su roditelji naj važnija karika u tom lancu