Memorijalni turnir „Srboljub Srbo Stamenković“

Pobednik drugog međunarodnog memorijalnog turnira „Srboljub Srbo Stamenković“ je ekipa Budućnosti iz Podgorice.

Drugi međunarodni memorijalni turnir u malom fudbalu odigran je 10. i 11. decembra 2016. u hali sportova „Park“ Užice. I ove godine na turniru je nastupilo šest ekipa, pored domaćina turnira Slobode nastupali su i veterani Crvene zvezde, Partizana, Budućnosti, Rakete i Srbovih prijatelja.

Selektor ekipe veterana u malom fudbalu FK Crvena zvezda legendarni fudbaler i velemajstor fudbala Miloš Šestić na turnir je poveo sve asove do asova. Kao nikad do sada bivši asovi su hteli svojim učestvovanjem da uveličaju ovaj turnir, dugo godina su igrali sa Srbom i ovo je na neki način i odavanje velike počasti i iskrenog prijateljstva koji su gajili prema Srbi.

Ekipe su podeljene u dve grupe, u prvoj grupi su igrali Crvena zvezda, Sloboda i Raketa, a u drugoj Partizan, Budućnost i Srbovi prijatelji. U prvoj grupi Crvena zvezda je pobedila Slobodu i Raketu i ušla u finale, u drugoj grupi Budućnost je pobedila Partizan i Srbove prijatelje i takođe ušla u finale.

U finalnoj utakmici su se i sastali i favoriti po imenima, Crvena zvezda i Budućnost iz Podgorice. Svima je bilo jasno da su fudbaleri iz Podgorice došli da osvoje turnir, oni to nisu skrivali, što su na terenu pokazali i dokazali. Ekipa selektora Budućnosti Vukčevića, predvođena kapitenom Željkom Janovićem i prvom vedetom Sanibalom Orahovcem iznenadila je u prvom poluvremenu favorizone crveno bele. Iako je Crvena zvezda imala primućstvo i nekoliko izglednih prilika koje su Ognjen Koroman i Nenad Vanić promašili, ipak su podgoričani preko brzih kontranapada uspeli auto golom Ognjena Koromana i golovima sanibala Orahovca da na poluvremenu povedu sa 3:0.

U drugom poluvremenu Crvena zvezda je ponovo napala i ponovo promašivala, četiri puta je stativa sačuvala gol Podgoričana. Posle žestokih napada Nenad Vanić je uspeo da smanji na 3:1, Budućnost se branila sa šestoricom igrača ali je kontranapadima često ugrožavala gol zvezdinog golmana Katića, koji je i bio junak ove utakmice, jer je odbranio četiri čista gola. Sanibal Orahovac, najbolji igrač turnira, zapečatio je rezultat na 4:1 i to je bio kraj.

Za Crvenu zveudu su nastupali Bojan Ratković, Branko Katić, Zdravko Borovnica, Slaviša Čula, Vladimir Tintor, Vladimir Mudrinić, Zoran Nikolić, Branko Nikolić, Dragan Stevović, Milan Đaković, Nenad Vanić, Vladimir Petrović, Nenad Stamenković, Perica Ognjenović, Boško Đurovski, Dalibor Škoro, Dejan Turkalj i Aleksandar Petrović. Selektor je bio Miloš Šestić.

Srboljub je nastradao u svom rodnom gradu Užicu pre dvadeset godina, prerano je otišao sa ovoga sveta, svojim fudbalskim umeđem i harizmom je plenio, voleli su ga svi a ne samo Zvezdaši što su na ovom turniru i pokazali. Takav talenat se rađa samo jednom u 50 godina, kako je i obećao jednom prilikom Draganu Džajiću 1968. u Užicu, „Ja sam, Džajo, veliki Zvezdaš i biću fudbaler Crvene zvezde“. Samo posle osam godina Srba je uzdrmao fudbalsku javnost i te 1975. nagovestio da je Jugoslavija dobila novog asa. Karijeru je nastavio u SAD gde je bio kralj malog fudbala, a posle povratka u rodno Užice, turbulentan način života ga je prerano odneo.

U nedelju, na grob Srboljuba Stamenkovića su došli mnogi, a kada na grob dođu i odaju počast oni protiv kojih je igrao najbolje, dokaz je sportskog prijateljstva i velikog poštovanja prema fudbalskoj veličini.