Autor: CZBG
Uredništvo našeg portala razgovaralo je sa gospodinom Goranom Đakovićem, predsednikom hokejaškog kluba Crvena zvezda. Mnogi zaljubljenici u ovaj sport, a kojima su crveno-bele boje bliske srcu, već dugo očekuju da se hokejaši Crvene zvezde vrate na tron i preuzmu primat od Partizana. Ovim putem vam prenosimo kako gospodin Đaković vidi trenutno stanje u našem hokejaškom klubu, sa posebnim osvrtom i na hokejaški klub Beograd u kome, na žalost velike većine Zvezdinih navijača, danas igra 11 igrača iz našeg prošlogodišnjeg pogona.
Gospodine Đakoviću, recite nam, za početak, odakle ideja za uzimanje učešća u srpskom hokeju i posao u Crvenoj zvezdi?
Lično sam ceo svoj aktivni sportski život proveo u kosarci. Međutim, kako to život izrežira, moj sin Vladimir nekim spletom okolnosti, sa svojih 5 godina, obreose u Ledenoj dvorani Pionir na klizaljkama u školi hokeja Crvene zvezde. To je bila ljubav na prvi pogled, između njega i hokeja na ledu. Te 2000. godine mnogi ljudi su prosto “nestali” iz sportskih klubova i mi roditelji smo bili najlogičniji izbor za buduće potencijalno vođstvo tih klubova. Opet, logično, oni koji su imali direktniji i neposredniji dodir sa privredom su bili i najpozvaniji da se ponude da pokusaju i da pomognu. Kažem “pomognu” jer taj nagli prestanak rada ljudi koji su do tog momenta vodili klubove, nažalost je ostavio i veliki broj neizmirenih obaveza koje su pretile da onemoguće dalji rad istih tih klubova. Konkretno hokej na ledu, u samom nazivu sporta upućuje na to da je ledena ploča jedina podloga gde se sport može odvijati i tu počinju i završavaju sve naše ondašnje, pa u velikoj meri i današnje muke i problemi. Da se vratim na vaše pitanje. Ukratko, odgovor bi bio – doveo me sin u srpski hokej.
Koliko ste zadovoljni rezultatima od kako ste vi na čelu kluba?
Teško pitanje, moram priznati. Sa jedne strane ako mislite sa aspekta sportskih rezultata, generalno uvek može bolje dok ne stignete na vrh sveta, a tu se onda uvek setimo, nekada, naših vaterpolista, veslača, košarkaša, a danas najčesce Novaka Đokovica. Dakle, po tome smo mi sa rezultatima na samom početku. Sa druge strane, ako pričamo o rezultatima sa aspekta sportskog obrazovanja, sportske kulture i rada i brige o mladima, tu već mogu da budem daleko zadovoljniji. Puno toga smo postigli za proteklih petnaestak godina. Paralelno smo konsolidovali klub i postavljali organizaciju kluba kao temelj jedne stabilne i zdrave sredine gde će mladi moći da se bave sportom i da se uz ispravan nadzor razvijaju u zdrave ljude, budućnost našeg društva generalno. Po mom skromnom mišljenju ovo su ključni zadatci i ciljevi svakog amaterskog kluba, bez obzira kom sportu pripada. Ja se trudim da se HK Crvena zvezda isključivo na ovim principima razvija i napreduje, pa je samim time rezultat na kraju utakmice ili sezone u drugom planu. Dalje, hokej na ledu je posebno specifičan i složen sport. Ograničeni ste da prvo morate da ovladate elementarnom, a zatim i superiornom veštinom klizanja i ko to propusti nikada se više neće moći baviti ovim sportom ili barem ne u ozbiljnom smislu. Iz tog razloga smo “osudjeni” da klub stvaramo samostalno, počevši od škole hokeja. Zamislite koliko veliku bazu mladih igrača morate da imate, ako normalnim tokom razvoja svakog mladog bića neminovno postoji i tzv. prirodno osipanje te baze, gubitak entuzijazma u samom hokeju, promena interesovanja za neki drugi sport i mnogi drugi realni izazovi sa kojima se susreću skoro svi tinejdžeri.
Kakav je plan i program uključivanja igrača iz omladinskog pogona u seniorski tim?
Deo odgovora na ovo pitanje je sadržan u odgovoru na predhodno pitanje. Naime, mi smo još uvek na teškom i mukotrpnom putu da svorimo sukcesivne generacije sa odgovarajućim brojem igrača u godištima da bismo mogli da ne brinemo za svoju budućnost te i da imamo obezbeđen kontinuitet prelaska omladinaca u seniorski tim. Danas možemo reći da ubiramo plod napornog rada od pre desetak godina i imamo jedno dvogodište omladinaca koje “kuca na vrata seniorkog tima”. Bez želje da bilo koga izdvajam, ali to je grupa sjajnih momaka koji će zasigurno biti nosioci igre našeg nacionalnog tima u narednom periodu. Mi njih danas jako oprezno uključujemo u seniorski tim i sa velikim ponosom, kako našem tako i njihovih roditelja, vidimo da se jako dobro uklapaju u postavljene izazove i već sada pokazuju izraziti sportski karakter.
Kako planirate mlade igrače da zadržite u Zvezdi?
Za sada smatramo da je to moguće isključivo dobrim hokejaškim radom sa njima, kao i jednim još boljim ljudskim i sportskim odnosom. Naravno da postoji i institucija ugovora, međutim, i ovde se možda neki u klubu i neće u potpunosti složiti sa mnom, daleko smo mi, kao hokejaški sport u Srbiji, od nekog sportskog profesionalizma u kome bi ugovori sa igračima imali smisla. Tačno je da su klubovi, shodno uplaćivanim članarinama svojih mladih igrača, tokom njihovog sportskog razvoja nesrazmerno više finansijski potrošili, odnosno, gledano po svakom pojedincu imali više troškova nego prihoda, te da su tu razliku pokrivali iz svojih napora da ubede i steknu sponzore ili donatore. Sa druge strane, HK Crvena zvezda je članica velike porodice SD Crvena zvezda i mora da se pridržava svih načela koja proističu iz te činjenice i dok se to ne promeni naša primarna obaveza je da stvaramo kvalitetne sportiste i pristojne ljude. U takvom algoritmu ja ne vidim da ugovori sa omladincima, odnosno mladim igračima, imaju svoje realno mesto postojanja. Naravno, postoje određeni pravilnici u nadležnom granskom savezu (SHLS) koji tretiraju ovu problematiku i koja je obavezujuća za sve klubove. Medjutim, i pored ovoga, mi kao klub moraćemo se truditi da obezbedimo primenu tih vrednovanja klupskih, sponsorskih i donatorskih ulaganja, te da ukoliko igrači – omladinci žele da promene klupsku sredinu upravo taj drugi klub nadoknadi tu neku razliku između uloženog i prihodovanog, kako bi se ta sredstva iskoristila za nesmetani razvoj i rad sa mlađima koji dolaze. Nažalost, eventualni odlazak nekog omladinca u inostranstvo, u cilju daljeg školovanja ili bilo kog drugog razloga, je momenat u kome klub nema načina da dobije bilo kakvu kompenzaciju i može samo da poželi svom članu svu sportsku sreću u daljem životu.
Gde Zvezda vidi svoj interes oko projekta HK Beograd? Zbog čega je naš klub HK Beograd dao mnogo više igrača od večitog rivala?
Interes srpkog hokeja je ujedno i interes Crvene zvezde. U toj rečenici je puno toga rečeno, posebno kada imate u vidu da je reč o našim igračima koji svake godine igraju za reprezentaciju Srbije. Uspeh našeg nacinalnog tima se direktno odražava na iznos sredstava koji IIHF uplaćuje na račun našeg saveza, koji opet ta sredstva, pored sredstava koje dobija iz budžeta Republike Srbije, treba da uloži u razvoj srpskog hokeja i nacionalne selekcije (U18, U20 i seniorski tim) i njihove nastupe u tekućoj godini. Samo odlazak u viši rang IIHF-a donosi i više sredstava, te je logično da se sav mogući napor uloži da se taj cilj i ostvari. U tom svetlu je osmišljen HK Beograd.
U Augustu 2016., kada je sastavljan spisak domaćih igraca za HK Beograd, budućih nada za najbolji sastav i nacionalnog tima za predstojeće seniorsko prvenstvo, sticajem okolnosti najveći broj igrača bio je iz HK Crvena zvezda. Moglo je tako i da ne bude, zato je bitno pomenuti i činjenicu da se jedan broj igrača HK Crvena zvezda predhodne godine vratio u Srbiju sa studija iz inostranstva, a drugi deo njih povratkom iz HK BeoStar.
Na koji način planirate da Zvezdu vratite na sam vrh srpskog hokeja? Kako Zvezda može da parira Beogradu i Partizanu?
Po mom skromnom mišljenju, HK Crvena Zvezda je već na samom vrhu srpskog hokeja i ukoliko sagledate da je u prošloj sezoni bila prvak države u takmičarskim kategorijama U12, U14, U16, U18, U20 i vicešampion u serioskoj kategoriji smatram da je to za svako poštovanje. Naravno da će uvek biti onih kojima će biti važan isključivo rezultat koji se odnosi na plasman u seniorskom prvenstvu. Međutim, ja sa njima nikada neću moći da se složim, jer meni će uvek 100 šampiona biti veće i više od dvadesetorice šampiona. Možda se uspesi u seniorskoj konkurenciji više vrednuju, a ovi drugi stavljaju u drugi plan, ali to tek može da otvori vrata jednoj velikoj i dubokoj raspravi, ali za takvu raspravu neophodno je pozvati i državu Srbiju za sto i naravno sve ostale sportove. Koliko sam upoznat, neke države su tako nešto i uradile i nakon takvog “okruglog stola” iznedrila se i nacionalna strategija, iz te strategije i neki nacionalni plan, a onda su se svemu tome prilagodili i zakoni koji sve to regulišu. Mi smo zemlja koja se trenutno bori da stane na svoje noge i obezbedi neophodnu stabilnost života uopšte, te kada u tome uspemo, iskreno želim da verujem da ćemo pronaći snage, vremena i znanja za gore pomenute korake. Pariramo mi Partizanu kao klubu i te kako već godinama i trudićemo se da i ubuduće pariramo svom najvećem klupskom rivalu. HK Beograd je specifičan projekat i tome niti može, niti treba parirati sve dok se projekat ne transformiše u klub, a tada ćemo odmeriti snage na ledu.
Kako klub sada zatvara finansijsku konstrukciju? Imate li problema prilikom pronalaženja sponzora?
Najbolnija pitanja ste ostavili za kraj. Jako teško zatvaramo finansijsku konstrukciju. Razlog tome je dobro poznat. Živimo u takvoj zemlji gde postoje veći i bitniji problemi, počevši od privrede do društva u celini. Dok se te stvari ne urede kako valja, naš sport i amaterski sport ima samo nekoliko izvora prihoda na koje može da se osloni. Tu pre svega mislim na pomoć od državnih institucija, zatim finansijske izdatke samih porodica mladih sportista, ali i pomoć određenih privatnih preduzeća i pojedinaca. To su ’’sponzori’’ koje pronalazima i nadam se da će svi oni moći vremenom više da doprinesu sportu, jednoj od arterija našeg društva. Dakle, daleko smo mi od toga da svi naši klubovi budu privatizovani tj. profesionalizovani, da se preduzećima uvedu poreske olaksice, odnosno stimulacije za sponsorska izdvajanja, da adekvatan broj gledalaca vidi te spozore, te da budu motivisani da kroz svoje lojalne kupovine ili druge lojalne atvinosti opravdaju odluke sponzora da ulaže u sport, da zaživi “PPP” (privatno jano partnerstvo). Dok to ne bude tako svakako da i dalje treba stvarati od mladih sportista velike igrače i dobre ljude. Nije to ni malo lak i jednostavan posao.
Da li može da se obezbedi da se Zvezdini mečevi prenose na televiziji Arenasport? Stiče se utisak da ljude interesuje hokej, ali nemaju prilike da prate Crvenu zvezdu, jer se domaća liga igra uglavnom u Novom Sadu i Beogradu.
Za svaki prenos neophodno je da se obezbedi neophodna tehnička oprema, tehničko osoblje i telekomunikacione veze i to sve zajedno, za naše uslove, jako puno košta. Sa druge strane postavlja se pitanje koliko je to gledalaca koji bi odvojili svoje vreme da u direktnom ili odloženom prenosu gledaju utakmice hokeja na ledu. Kada istražite te podatke i dođete do konkretnih brojeva biće vam jasno da za taj broj gledalaca nemate zainteresovanih sponzora i oglašivača za reklamiranje tokom samih tih prenosa. Bez želje da produbljujem ovu bolnu temu, ali pogledajte i gledanost utakmica ostalih domaćih amaterskih sportova, koji tradicionalno imaju i veću popularnost i trofejniji su od hokeja na ledu i postavite sebi pitanje – u kakvom stanju se nalazi naš amaterski sport.Istini za volju, Arenasport i određeni produkcijski kapaciteti su u nekoliko prilika i izlazili u susret i prenosili hokejške derbije kao i sve utakmice prošlogodišnjeg finala plej-ofa u kome su igrali Crvena zvezda i Partizan i time bar u nekoj meri zadovoljili i izašli u susret jednom broju ljubitelja najbržeg kolektivnog sporta na svetu.
Koliko je realno očekivati da Zvezda u budućnosti igra neku ozbiljniju ligu?
Pitanje je šta podrazumevate pod ozbiljnom ligom. Mi ove sezone igamo, na njihov poziv, SLO ligu i to u svim takmičarskim selekcijama. Bilo bi nam jako drago da pronađete vreme da vam detaljnije predstavimo ovo naše učešce, šta to učešce predstavlja i koliko znači za srpski hokej i za same igrace HK Crvena zvezda, kako i sa kojim uspehom predstavljamo srpski hokej i konačno koliki je to napor za klub da iznese ovako zahtevnu sezonu igrajuci istovremeno na dva fronta. Što se tiče EBEL lige ili KHL, neverujem da je to mouće, barem ne u sledećih desetak godina. Za one koji malo više prate hokej na ledu u regionu i znaju da zagrebački Medveščak igra KHL, samo da dopunim informacijom da u tom timu Medveščaka nemate niti jednog igrača iz Hrvatske. Igrati neku ozbiljniju ligu imalo bi smisla jedino kad bi klub imao domaćih igrača toliko da oni čine 80% ukupnog igračkog fonda, pojačani sa nekolicinom igrača sa strane.
Dodajte komentar