Осврт форумаша

Osvrt forumaša: crveno-bela nostalgija

Autor: CZBG, nyc

Daklem, divan tekst na naslovnoj strani o sećanju na jednu od tih baš “istorijskih” utakmica.
Uzgred, odmah mi pada na pamet pomalo tužna misao: Od svega što smo bili i što jesmo, ostadoše nam uglavnom sećanja!
Mi, matorani, još i imamo čega da se sećamo, ali ove nove generacije, momci borovi i devojke jele rodjeni recimo nakon 1991. … eeeeeehhh, za njih me, najiskrenije, srce boli!

Šta oni imaju od Crvene zvezde? Šta, osim repertoara pesama koji se obnavlja svakih 2-3 meseca!?
Šta oni imaju osim – sebe samih!? Navijačke “grupe” sa svojim “obeležjima” i ritualima…
I ništa više!
Koja Evropa! Koji veliki mečevi na Marakani! Koji Real, Barsa, Liverpul, Bajern…?!?
Da ne ponavljam već izandjale rečenice i poznata imena – u odnosu na ONU Zvezdu koju smo “mi” bodrili, kojoj smo pevali i za koju smo ne samo grlo, nego i rebra cepali (!), momci i devojke koji evo, već i porodice svoje zasnovaše imaju samo – ime. Puko ime i ništa više.

Neću da ulazim sad u nekakve analize i dijalize zašto je to tako. Svi mi, manje-više, imamo neko objašnjenje (čak i “opravdanje”). Pa, neka ostane na tome.
Ja ću, ovoga puta, samo da dodam još jedan odeljak u “Knjigu Sećanja”.
Moram samo da izjavim da sam pomalo zbunjen, jerbo memoarska priča koja me je podstakla da krenem i ja putem “stare slave” se pojavila na mom Android mobilnom, dok je ovde, na samom sajtu, NE MOGU pronaći!?
OK, omatorilo se. Pregazilo me vreme. Ne pratim tehnologiju, izgleda… Ali, ono što je najvažnije – vi ćete znati o kojoj priči se radi; tačnije, o kojoj utakmici.
Naravno, reč je o sećanjima na utakmicu – odnosno na TRI utakmice – iz “serijala” Milan-Crvena Zvezda.

Prvo, moram da vas prebacim u “ono” vreme – pre interneta, pre “sajtova” i direktnih prenosa preko kompa.
Ja sam tada već živeo u gradu na “rijeci Hudson”, da citiram veliko književno (ne)delo, “Alan Forda”! Nisam imao čak ni kablovsku TV, već ono što se dalo upecati preko žice zvane antena.
Nekim čudom, postojao je u Nujorku kanal 31 koji je, uglavnom, prenosio RAI. I tako sam ja – potpuno neočekivano – naleteo na prenos utakmice sa San Sira. Istina je – sve je bilo onako kako je već naš kolega opisao. Piksi je izmešao pola njihove odbrane i iz solo akcije zabio gol. Sećam se da je kamera u tom trenutku “uhvatila” grupu naših ludaka koji su momentalno upalili jedno 6-7 baklji i to negde na sred njihovog “zapada”, aj da kažem! ! Čisto da se zna!

Samo minut kasnije, onaj prosedi Vidris je izjednačio. Milanezi su do kraja napadali svim silama, a mi se branili ko Novi Pazar na Marakani… no, ostalo je 1:1.
Da li treba da ponovim da je to bio svemirski jak tim Milana? Maldini… Baresi… Donadoni… Ancelotti … Rijkaard…Van Basten … MAJKO MOJA! Te godine ubedljivo najjači evropski tim, što su i dokazali na delu kada su otresli Real, 5:0, u polufinalu i Steauu 4:0 u finalu KŠ!! Dominacija boli glava! I još, da dodam da je u Beogradu, u drugoj utakmici, povredjenog Donadonija zamenio “mladjani” i još uvek “nedokazani” Ruud Gullit (Nanu li mu surinamsku, baš je protiv nas krenuo da se “dokazuje”!!) !?!

Kako god, ovaj i ovakav Milan je u osmini finala naleteo na super neugodan “panj” zvani, Stella Rossa!
Nakon nerešenog rezultata u Milanu, cigani – a uz njih i 90% Srbije i nekih 50% ostatka SFRJ – su se bili opako napalili da mogu da naprave čudo! Uostalom, PIksi je već u prvoj utakmici pokazao i dokazao da je u stanju sam da reši utakmicu, zar ne? Neka oni samo dodju, a mi ćemo već da se pobrinemo za ostalo…

I došli su. Činjenice, imena i brojke manje-više znate. Čak i vi koji niste još bili ni rodjeni (ajooooj! :magare: ) ! Poznato vam je da je revanš utakmica bila SAN SNOVA do nekog 58. minuta, otprilike. U 50. minutu Genije zabija poluvolej u rašlje i Crvena zvezda vodi protiv moćnog Milana, 1:0! Nedugo potom, imamo i igrača više jer je Virdis dobio drugi žuti (čini mi se da je tako bilo). Kud ćeš više, šta ćeš bolje?! Na putu smo da ostavimo Milan u blatu… gorem, dubljem i ružnijem od onog Obrenovačkog! I onda… “UEFA=MAFIOSI” uspostavlja kontrolu nad globalnim otopljavanjem, a usput i nad oblakom magle koji je već krenuo da guta Marakanu. Van Basten – kukavica jedna najobičnija :dedica: – trči do Herr Paolija i ubedjuje ga da će Milan, ukoliko se utakmice ne prekine, ISPASTI! Dieter Paoli tek tada kapira šta se zapravo dogadja (i koje su moguće posledice po Milan i njega lilčno!) i istog trenutka svira kraj. Pola sata nas je delilo od potpunog ludila. Pola sata i jedno, dvajes tona one tipične beogradske magle.

Sutradan već znate šta je bilo. Znam i ja.

Nego, da vam dočaram par detalja sa ove strane Atlantika, u pred-internetsko doba (umalo ne napisah, “pred-infarktno” !!) .
Nekoliko dana pred utakmicu je do mene doprla buva da će u čuvenom “Srpskom klubu” u Ridžvudu (deo Kvinsa, koji je, opet, jedan od pet glavnih “općina” grada Njujorka) biti priredjen direktan audio prenos utakmice! Auuu, bem ti lebac :dancing2: Nema veze što je taj klub jedna teška buvara koja vonja po pivu i duvanu. Nema veze, igra ZVEZDA! :urra:
Ja nekako organizujem svoje obaveze za taj dan i jedva nekako stignem do kluba da odslušam makar poslednjih pola sata.
Sećam se, ko juče, tražim parking ko pomahnitao, kad snimim da iz kluba narod krenuo da izlazi. Pomislim odmah, jao razbiše nas Žabari, za koji sam i dolazio!
Medjutim, tu odmah saznam šta je bilo. Magla, govore svi u glas! Šta, “magla”? Prekinuta utakmica!!
Ja u neveri totalnoj! Nikada nisam čuo da je jedna utakmica bila prekinuta na Mari zbog magle i to još ozbiljno medjunarodna!
Al, šta je tu je. Popizdim usput na samog sebe jer sam, ispalo je, uzalud pretumbao sve obaveze za taj dan. Al, šta je tu je. Tu je.
Sutradan ja opet preraspodelim popodnevne obaveze i ovoga puta se napenalim (“napenalim” ?!?) na sam početak. Ulazim u klub i tu zatičem grupu od nekih dvadesetak zaludjenika baš kao što sam i ja sam. Svi već zaseli oko šanka i za stolove – prostorija je omanja – već se cepa pivčuga i svi purnjaju neki nikotinski otrov.

E, sad, OVO je ono što hoću da pokušam da vam dočaram:

“Prenos” utakmice je tehnički organizovan na sledeći način . Majstor koji vodi bife zove telefonom svog zeta u Pančevu. Zet tamo uzima telefonsku slušalicu i prislanja je uz radio aparatkoji je odvrnut maltene do daske! Veza se, naravno, prekida jedno 16 puta i svaki put naš bifedžija ponovo zove “pristupni broj”, nakon kojeg ukucava šifru i tek onda, kad dobije “ok” ,zove broj u Pančevu! Zvuk je pritom očajan da gori ne može biti. Svako malo čuješ nekog da utišava ekipu, “ŠŠŠŠŠŠŠ, BRE! Ne čujem ništa!” “Pa, ne čujem ni ja!” “Ni ja” “Ni ja!”

Ajoj, ludla, narode.

Ne znam da li sam pošteno “čuo” deset minuta od utakmice. Ali, greške nije bilo kada su krenuli penali.
Odjednom nasta tajac. I osta tajac do kraja samog.
“Radio prenos” je završen.
U totalnoj tišini smo se na kraju rastali.

A tek posle je došao internet…

 

Додајте коментар

Кликните да бисте објавили коментар

Who's Online

Скочи на траку са алаткама