Sve je moguće na Marakani!

Daleke 1970. godine, Crvena zvezda je takmičenje u Kupu Šampiona započela teškim porazom u šesnaestini finala. Ujpešt Doža je na svom terenu pobedila Crvenu zvezdu rezultatom 2:0, ali revanš u Beogradu doneo je potpuno drugu sliku. Već u 7. minutu, Zoran Filipović je Zvezdi doneo vođstvo, da bi sredinom prvog poluvremena Dragan Džajić anulirao prednost Ujpešta iz prvog meča. Do kraja utakmice, u strelce su se upisali i Stevan Ostojić, odnosno još jednom Zoran Filipović, i Zvezda se pobedom od 4:0 plasirala u osminu finala. Te sezone, Džajina generacija je stigla čak do polufinala najjačeg evropskog takmičenja, kada je u dvomeču sa Panatinaikosom bila eliminisana.

Na proleće 1975. godine, u četvrtfinalu Kupa pobednika Kupova susreli su se Crvena zvezda i Real Madrid. Kraljevski klub je u prvom meču slavio pobedu od 2:0, i Zvezda je bez kapitala u vidu gola u gostima na svojoj Marakani morala da juri nimalo naivnu prednost Reala. Ipak, u nezaboravnom revanšu u kojem su epski duel vodili Dragan Džajić i Kamačo, crveno-beli su uspeli da nadoknade minus iz Madrida, i golovima upravo Džajića kao i Ognjena Petrovića uvedu dvomeč u penal seriju, nakon koje je Crvena zvezda zabeležila trijumf i plasirala se u polufinale Kupa pobednika Kupova.

Svakako najveći preokret u istoriji našeg kluba dogodio se u sezoni 1978/79. Iako je tek počelo takmičenje u Kupu Uefa, delovalo je da će Crvena zvezda biti eliminisana već u prvom kolu. Ekipa koju je na terenu predvodio Vladimir Petrović Pižon, poražena je u Nemačkoj od Dinama iz Berlina rezultatom 5:2. I pored toga, u revanšu se na beogradskoj Marakani okupilo 60.000 navijača. Zvezdina publika je verovala u preokret, a verovao je i tadašnji trener Branko Stanković kao i fudbaleri koji nisu izgubili veru ni nakon što su Nemci u Beogradu poveli 1:0 i tom prednošću otišli na odmor. Nastavak utakmice doneo je pravu crveno-belo rapsodiju. Najpre je Dušan Savić načeo Dinamo golom u 58. minutu, da bi potom dva gola postigao Zdravko Borovnica, i na taj način uveo utakmicu u veoma neizvesnu završnicu. Našem timu je bio  potreban još jedan gol, i on je dočekan – u 90. minutu, kada je Lauk zatresao sopstvenu mrežu, želeći da interveniše ispred naših napadača. Crvena zvezda se na taj način plasirala u narednu rundu Kupa Uefa, a te sezone stigla je čak do finala ovog takmičenja!

Treba pomenuti i sezonu 1981/82, u kojoj je Crvena zvezda učestvovala u Kupu evropskih Šampiona i u kojoj je eliminisana od Anderlehta u četvrtfinalu. Prethodno, u osmini finala ovog takmičenja, crveno-beli su u gostima protiv Banjika poraženi rezultatom 3:1. Da Crvenu zvezdu nikada ne treba otpisivati, ponovo je pokazano u revanšu – naš tim je slavio ubedljivu pobedu od 3:0, i na taj način se plasirao u četvrtfinale gde je kasnije eliminisan od Anderlehta.

Crvenu zvezdu čeka jako težak posao, ali šampiona Srbije nikada ne treba unapred otpisati. Ako nas je istorija nečemu naučila, to je da u momke koji na grudima nose Zvezdin grb uvek treba verovati. Samo simbioza fudbalera i publike na tribinama može dovesti do zajedničkog cilja – pobede.

Zato, neka Marakana još jednom zagrmi!