Autor: CZBG, Stefan N.
Peti takmičarski mesec je iza crveno belih, u kome su odigrali devet susreta, i borili se za svoj prvi trofej. Nažalost navijača Crvene zvezde, popularna Žućkova levica nije odbranjena. Večiti rival je u polufinalu savladao izabranike Dejana Radonjića. Da ne bude sve tako crno u mesecu koji je za nama, postarale su se Evroligaške pobede nad Efesom i Cedevitom koje su izbacile ovaj klub u borbu za TOP8!
Tim je bio izuzetno šuterski raspoložen, u ovih 9 mečeva, šut za 3 poena je bio prosečno blizu 40%. U januaru je takođe procenat bio visok 37,2% (61/164). U ovom segmentu igre, Crvena zvezda raste iz utakmice u utakmicu. Veliku ulogu u ovome imaju Kvinsi Miler, Marko Simonović, Marko Gudurić, kao i sve bolji Nemanja Dangubić, ali i već stabilni Branko Lazić. Crvena zvezda se sigurno ne profiliše kao šuterska ekipa, ali dosta igrača se nalazi u dobrom ritmu. Zasluga za ovakav procenat šuta imaju i plejmejkeri, kao i Maik Cirbes, na kojeg odbrane obraćaju veliku pažnju i mnogo više skupljaju na njemu u reketu, nego na početku sezone.
Ono što takođe hrabri jeste broj izgubljenih lopti, kojih je sve manje. Po dolasku Tarensa Kinsija i Vladimira Štimca, ekipa je bila na 16 izgubljenih lopti po utakmici. Kako vreme odmiče, ekipa se uigrava i u tom segmentu je sve bolja i bolja.
Ono što raduje navijače, može i da bude povećana efikasnost tima, u poslednja dva meseca ekipa je napredovala skoro 10 poena više u proseku. Odnosno sa nekih 76 postignutih poena u decembru, došlo se do 84.
Uticaj na ovakve brojke sigurno imaju i protivnici sa kojima je Crvena zvezda igrala, ali polovina utakmica je bila protiv dosta ozbiljnih rivala (Darušafaka, Cedevita, Partizan, Efes).
Neka stvar koja treba da brine jesu slobodna bacanja, sa kojima se Zvezda nije proslavila ove sezone.
Nešto što crveno-beli kroz sezonu ponavljaju jesu niski procenti šuta na kojima ostavljaju svoje protivnike. Ovo je drugi mesec zaredom da svoje protivnike ostavljaju ispod 50% šuta za dva poena. Takođe, nastavlja se i odlično branjenje perimetra, odnosno šuta za tri poena. Spoljni igrači defanzivno zaista odrađuju veliki broj zadataka, i uspevaju da održe jedan zaista visok ritam.Do poslednje dve utakmice (Efes i Cibona), protivnik je bio ostavljen na 25% šuta za tri poena, u predhodnih 7 utakmica!
Još jedna stvar koja je za svaku pohvalu, jeste odnos asistencija i izgubljenih lopti. U nekoliko utakmica se desila situacija da protivnici zbog agresivne Zvezdine odbrane imaju na kraju više izgubljenih lopti od asistencija. Nažalost to nije uvek rezultiralo pobedom (Darušafaka).
Nešto što može da brine, jeste ofanzivan skok. Iako je prosek jednocifren, u 4 bitne utakmice (Darušafaka, Cedevita, Partizan, Efes), taj prosek je 14 skokova u napadu po utakmici! To je zaista previše za jednu seniorsku ekipu koja se bori za TOP8, da ima takve probleme u defanzivnom skoku.
#10 – Branko Lazić
Dolaskom Tarensa Kinsija, kao i povratkom Nemanje Dangubića, njegova uloga se značajno promenila u odnosu na onu koju je imao na početku sezone. Gubi daleko manje lopti, nema toliku odgovornost u kreaciji, i uzima isključivo otvorene šuteve koje Zvezdini plejmejkeri prave iz viška. Njegovi zadatci su pre svega defanzivni.
#1 – Tarens Kinsi
Kinsi je doneo veliku stabilnost u igri Zvezde u oba smera, i sigurne poene u situacijama kada u napadačkom smislu moraju da se dese iznuđena rešenja. Nešto veći broj izgubljenih lopti je očekivan, zbog odgovornosti koje ima. Često se dešavaju akcije na 15-oj sekundi napada gde na nekih 8 metara Kinsi izlazi iz blokova, i dobija loptu na uručenje da bi kreirao. Jedan je od retkih koji su od navijača dobili prelaznu ocenu u utakmici protiv Partizana. Protiv Efesa i Cibone je imao manju minutažu, zbog problema sa lakšom povredom leđa.
#6 – Nemanja Dangubić
Iako se ne vidi u statistikom smislu, poenima, asistencijama, skokovima, indeksima, napredak Nemanje Dangubića u poslednje vreme je vidljiv golim okom. Ono što jeste i statistički vidljivo jeste napredak u šutu za tri poena. Iako nije uzeo previše šuteva, u odnosu na Simonovića, Milera, koji su prve opcije u tom segmentu, njegovi procenti su za svaku pohvalu, s obzirom da ga bije glas da nije sjajan šuter. Kako utakmice odmiču, sigurno je da je potrebno da Dangubić bude daleko agresivniji pre svega na defanzivnom skoku, i tako pomaže svojim visokim igračima.
#13 – Vasilije Micić
Micić je veoma brzo ušao u ritam ekipe, i pokazao da će biti veliko pojačanje. U utakmici protiv Cedevite vodio je svoju ekipu do pobede, u polufinalu Kupa protiv Partizana bio jedan od boljih, da bi i protiv Efesa imao jednu dosta bitnu ulogu na terenu u završnici. Gde je razigrao ekipu, i pogodio neke dosta bitne šuteve, kada je to timu bilo potrebno. Odnos asistencija i izgubljenih lopti je sjajan za plejmejkera, a tu je i preko 40% šuta za tri poena. Micić je u Beograd došao kao igrač bez minuta u Bajernu, i bez mnogo samopouzdanja. Za kratko vreme, došao je do jednog dosta bitnog mesta u rotaciji Dejana Radonjića. Treba napomenuti da Micić ima 22 godine, i da je tek godinu dana stariji od Nikole Rebića.
#19 – Marko Simonović
Simonović se ove sezone profilisao kao streč opcija na krilnim pozicijama, odnosno kao igrač koji praktično u svakom momentu ima dozvolu da šutne za tri poena. Uz Kvisnija Milera, može se reći da je on jedini takav igrač u rosteru. U poslednje vreme, minutaža mu je nešto smanjena, pre svega jer isključivo pokriva poziciju četvorke zbog velike gužve na poziciji niskog krila. Ima solidan mesec iza sebe, na Kupu se nije proslavio šuterski (1/10). Defanzivno ima velike probleme na linijama pomoći, često je statičan i zaboravlja na te stvari. Takođe, niži igrači ga sve češće obilaze driblingom, iako se čini da zbog nešto agresivnije dinamike (pomeranje ruku) pokreta, ta odbrana izgleda dobro.
#23 – Marko Gudurić
Marko Gudurić je jedan od najzaslužnijih za pobede nad Efesom i Cedevitom, i jedan od razloga zašto je danas Zvezda u TOP16 i ima šansu za plasman u TOP8. Praktično ne postoji bitna utakmica u Beogradu, koju popularni Harden iz Priboja nije odigrao na jednom visokom nivou. Trojke koje pipaju krov dvorane, a kasnije cepaju dno mrežice, dovodile su do ludila Dudu Ivkovića i Veljka Mršića. Ipak, nešto što je u njegovoj igri zabrinjavajuće, jeste konstantnost. Ne treba zaboraviti na kraju, da je ovo njegova prva sezona na ovom nivou, i da ta stabilnost treba da dođe vremenom.
#24 – Stefan Jović
Iza Jovića je jedan problematičan period, gde je imao probleme sa trbušnim mišićima i palcem leve ruke. Nalazio se u dobrom ritmu do Cedevite, nakon čega je usledio pad, koji je bio vidljiv i na poslednjoj utakmici protiv Fenerbahčea. Kao i kroz karijeru, Jović još uvek ima probleme sa šutem za tri poena. Ono što hrabri jeste pomoć koju svojim visokim igračima Jović daje pri defanzivnom skoku. Sigurno je da kako utakmice budu odmicale, Jović će biti onaj stari, a te će povrede biti iza njega.
#30 – Kvinsi Miler
Američko krilo nema iza sebe reprezentativan period, sa izuzetkom Cedevite, u većini utakmica je bio u kontra ritmu. Protiv Cibone i Fenerbahčea je pokazao da se diže, pogotovo protiv Fenerbahčea gde je bio daleko agresivniji, pogotovo na skoku i defanzivno protiv Jana Veselog. Procenat za tri poena je praktično neprepoznatljiv, kao i pomoć na defanzivnom skoku koja je u pojedinim utakmicama izostala. Odnosno u onim gde je ta pomoć trebala da dođe. Protiv Cedevite, Darušafake, Partizana i Efesa, imao je ukupno 10 defanzivnih skokova. U nekim utakmicama, nervoza je bila izražena. Ipak, stav, odnos i igra koja je pokazao u poslednje dve utakmice, pokazuje da je nešto lošiji period iza njega.
#33 – Maik Cirbes
Nakon 5 takmičarskih meseci, ovo mu je treći put da je statistički najbolji igrač ekipe. Visoki procenti za dva poena (završavanje isključivo iz pikenrola), agresivnost na skoku, i veliki broj iznuđenih faulova. Sa prosečnim indeksom, ovo mu je i najbolji mesec u sezoni. Protiv Partizana i Efesa je igrao praktično sam, odigrao je 71 od 80 minuta u te dve utakmice. Borio se sa rotacijama na njemu, praktično su Džikić i Ivković menjali i po 3 čuvara na njemu. Iako mu je prosečna minutaža ispod 24 minuta, stiče se utisak da na terenu provodi daleko više vremena.
#51 – Vladimir Štimac
Štimac u velikoj meri odrađuje svoju nešto jaču minutažu u ABA utakmicama. Protiv Darušafake i Cedevite dobio je jednaku, odnosno veću minutažu u odnosu na Cirbesa. U poslednjih par utakmica minutaža je smanjena, ali sigurno je da će u nekom narednom periodu opet doći do povećanja minutaže. Radi svežine Cirbesa. Pokazuje veliku borbenost, pogotovo na ofanzivnom skoku. Jedini je igrač sa negativnim +/- odnosnom u ekipi.
Za Zvezdu su još sa manjom ulogom nastupali i Nikola Rebić, Marko Tejić i još uvek 17-godišnji Boriša Simanić, koji je u februaru bio MVP minulo završenog Evroligaškog kvalifikacionog turnira. Na tom turniru, vodio je svoje vršnjake do trofeja i puta u Berlin, gde će ze boriti za titulu prvaka Evrope.
Додајте коментар