Autor: CZBG, Miroslav Ž.
Evo, da i ja napišem jednu, do duše o porazu u “večitom derbiju”.
Jedina velika utakmica koju Vasketova ekipa nije dobro odigrala je bio 79. večiti derbi, odigran na stadionu JNA 12. oktobra 1986. godine. Ionako veliko interesovanje za ovaj meč je poraslo, jer je po prvi put u svojoj karijeri Milko Đurovski zaigrao protiv našeg kluba. Кapacitet stadiona od 55 hiljada je bio uveliko rasprodat, a meni se čini da je na tribinama bilo bar 5, a možda i svih 10 hiljada gledalaca više. Nikada pre ove utakmice, a ni posle, nisam doživeo da po dvoje stoji na tribini, na jednom mestu, da nije bilo moguće proći duž “reda” od gužve. Stajali smo bukvalno jedni drugima na leđima, srećom pa nije bilo puno talasa
Trener Vasović je izveo sledeći sastav: Stojanović, Bračun, Кrdžević, Đurović, Elsner, Janković, Nikolić, Boško Đurovski, Cvetković, Stojković, Mrkela. Vredi istaći da je ovo bio prvi derbi Jovice Nikolića posle loma noge koji je doživeo u 78. derbiju, kada je na njega đonom startovao Đelmaš, i time mu praktično okončao karijeru, jer posle oporavka popularni “Joca iz treće smene” nikada nije zaigrao na nivou na kome je igrao pre povrede. Jovica, “Zvezdina haubica”, kako ga je čuveni reporter Ivan Tomić nazvao, “Hrubeš” (rastom i plavom kosom pre nego po poziciji i učinku), itd. je bio veliki miljenik navijača i vrlo skroman momak. Njaga je u tadašnjem Svetozarevu (za mlađe: današnja Jagodina) zapazio ko bi drugi nego Dragan Džajić, u klubu koji je igrao nižerazredno takmičenje. Joca se bavio amaterski fudbalom, a glavno zanimanje mu je bilo u fabrici kablova. Кada je prešao u Zvezdu, posle perioda neverice i nedostatka samopouzdanja, zaigrao je i svojim pristupom, borbenošću i angažovanjem osvojio srca navijača. U intervjuu za Tempo, Joca je objasnio da kada bi mu bilo eško na treningu ili utakmici, samo bi se setio kako mu je bilo u fabrici, u trećoj smeni, za nekom mašinom. I onda bi ponovo počeo da “leti” po terenu.
Utakmica je počela uz uzavrele strasti, a mnogi na severu su samo očekivali kako će da izvređaju dojučerašnjeg idola Milka. O utakmici ovoliko – izgubili smo sa 2:0, i ja se usuđujem da kažem da je to možda jedina utakmica u kojoj smo potpuno bili nadigrani od strane fudbalera JSD Partizan. U prvom poluvremenu samo jedna polušansa za nas, i ceo tim praktično nije ni igrao fudbal, osim jednog našeg igrača – malog Dike, tj. našeg golmana Stevana Stojanovića, koji je sa 22 godine pružio verovatno jednu od najboljih utakmica u crveno-belom dresu, pored utakmice sa Кelnom, igrane u okviru Кupa UEFA 1989. godine. Dika je branio sve u prvom poluvremenu, izašavši više puta kao pobednik u situacijama u kojima su protivnici izlazili sami ispred njega, šutirali po zemlji, u uglove – no Dika je stigao da pokrije sve rupe u odbrani, sva loša postavljanja, sve naše greške. Za Partizan je sviran penal pri kraju poluvremena, ali nije bilo problema – Dika je i to odbranio, i prvi put je verovanto i doživeo skandiranje “Diko majstore!”.
U drugom poluvremenu je umesto neprimetnog Nikolića zaigrao Milojević, no naša malo bolja igra protiv veoma motivisanog protivnika je rezultovala sa tek par šansi. Možda je sudija mogao da svira penal za nas pri rezultatu 0:0, no bilo je samo pitanje da li će Dika pokleknuti. I jeste, primio je prvi gol posle još jedne velike greške odbrane, gotovo iz mrtvog ugla, pošto je strelac Smajić ostavljen sam. To je bilo u 61. minutu, a par minuta pre kraja, još jedna greška odbrane, još jedan penal, i gol je postigao Milko “izdajnik”. Posle gola je otrčao prema jugu, teatralno se poklonio istom, i time još jednom ujeo za srce navijače kojima je par meseci pre toga bio idol, i više od toga.
Sažetak utakmice u jednoj rečenici – izgubili smo jedan derbi, posle jako slabe igre, ali smo dobili veliki oslonac u zadnjoj liniji odbrane, našeg novog Diku!
[youtube id=”_F5HJruLke0″]
Додајте коментар