Autor: CZBG, L.S.
Moja prva utakmica je 110. „večiti derbi“. Najveće zasluge za moj odlazak na utakmicu imao je ujak koji me i „navukao“ na Zvezdu, uz oca naravno. Majka mi je rekla da sam tada dobio i prvo predavanje zbog Zvezde i kako je jedva preživela tu situaciju 😀
Ujak, njegova dva sina, moj otac i ja otišli smo na taj 110. večiti derbi. S obzirom da sam imao (gotovo) 7 godina, sećanje na utakmicu mi nije preterano čisto. Najviše pamtim sam ulazak na zapadnu tribinu i prvi pogled na teren. Više od same utakmice sam gledao u ljude oko mene. Razlog toga verovatno leži u činjenici da nisam mogao ništa da vidim zbog ljudi ispred mene.
[youtube id=”iAvBszT62O0″]Rođaci su se popeli na stolice i koliko toliko videli, međutim to meni nije pomoglo. Bio sam kao patuljak među divovima. Otac me nešto kasnije podigao i stavio na ramena, pa sam (kako on kaže) video nešto više od utakmice. Glavna asocijacija na ovu utakmicu mi je proslava trećeg gola i „vozić“. Kada god mi neko spomene taj derbi, ja se setim proslave gola.
[youtube id=”w-wHHRTE2HQ”]Srećan sam otišao kući jer mi je i rodbina bila srećna, a ja verovatno nisam znao šta se dešava. Važno da se čovek veseli. Ujak mi je uvek govorio da donosim sreću i da će stalno da me vodi na Marakanu nakon te utakmice. Doduše, posle toga nismo pobedili ni Dinamo Kijev, ni Lacio, pa nije baš toliko insistirao da idem. Uglavnom, lepo sećanje na sam događaj i početak ljubavi prema Zvezdi.
Dodajte komentar