Izvor: http://vaterpolovesti.com
Vaterpolisti nas uvek obraduju, bilo da je leto ili zima, što je slučaj u olimpijskim godinama. Tako će, svi se nadamo, biti i od 10. do 23. januara u Kombank Areni, a onaj koji počinje sve jače da sija na evropskoj sceni i od koga se očekuje da u godinama koje dolaze bude perjanica nacionalnog tima je Strahinja Rašović.
Strahinja je u intervjuu za HotSport pričao o tome šta je radio pre deset godina za vreme EP na Tašmajdanu, šta mu se više sviđa, reklama ili vaterpolo himna, kakvo prvenstvo očekuje, kakva sećanja u njemu budi pomisao na povredu prošle godine, kako mu je u Barseloneti, šta treba da posetite u Barseloni, kakva je atmosfera na Nou Kampu u poređenju sa onom koju prave Delije, kako provodi slobodno vreme, šta radi kada ga uhvati nostalgija…
Kako protiču pripreme za EP?
– Počeli smo pripreme u Barseloni, tamo smo bili pet dana. Sparingovali smo sa reprezentacijom Španije, bilo je izuzetno teško i naporno. Imamo jako malo vremena do početka EP i trudili smo se da sa selekcijom Španije prođemo što više stvari. Pokazali su se kao jedan od ozbiljnijih konkurenata za osvajanje nekog od tri odličja na predstojećem EP. Tim koji je bio u Barseloni ide za Grčku i posle toga će se znati spisak igrača koji će nastupati na takmičenju. Euforije ima, jer su neki igrali EP u Beogradu, ali većina nije i samim tim što će biti u Areni uveličava događaj i čini ga još većim, Svako od nas ima ogromnu želju da igra, nažalost može samo 13 igrača. Reprezentacija Srbije vredno radi, i više od toga, pa verujem da će spremno dočekati EP i da će još jednom uspeti da obraduje sve ljude u Srbiji – počinje priču Strahinja Rašović.
Prošlo prvenstvo Evrope u našoj zemlji bilo je pre tačno 10 godina, a tada je Strahinja skupljao lopte.
– Da, te 2006. sam skupljao lopte na Tašmajdanu, zajedno sa svojim bratom Viktorom i Nemanjom Ubovićem. Nas trojica smo bukvalno po ceo dan provodii na bazenu, uzimali autograme od igrača, slikali se sa njima, dobijali kupaće gaćice… To pamtim kao jedan lep period, na pauzama između utakmica sve vreme smo bili tu i igrali se, mi, deca u tom bazenu gde igraju odrasli. Evo sad smo nadomak toga da mi budemo jedni od učesnika EP, tačno 10 godina kasnije. To bi se stvarno prepričavalo, kada bismo sada igrali, to bi za nas bio spektakl.
Strahinja je ponosan na šampionsku generaciju Zvezde.
– Nisam očekivao ali okupljanje šampionske generacije Crvene zvezde je izazvalo veliku pažnju i medija i ljudi sa strane. Drago mi da još nismo zaboravljeni i da smo ostavili traga. Ponosim se time, kao i svi igrači i trener koji su bili tu u tom momentu. Biti šampion Evrope, a pogotovo Crvena zvezda, je nešto mnogo veliko. Čak sam čuo simpatične komentare od ljudi i pitanja da li se opet pravi velika i jaka Zvezda… Veoma sam srećan jer smo mi bili ono što su sada košarkaši Zvezde i što je košarka, samo što smo bili još i prvaci Evrope. Bili smo nešto i neko u koga su bile uprte sve oči i za koga se tražila karta više. Strašno bih voleo da se vrate ti dani, ali bio u tome ili ne, bio sam deo toga. To je bio i biće jedan jako lep deo moje karijere.
(Foto: twitter.com/RadjenNikola)
Atmosferu pre predstojećeg EP zagrevaju reklama ‘Gledaj bez daha’ i himna.
– Reklama na Prvoj i pesma ‘Napred Srbijo’, koju sam i uživo čuo, mi se dopadaju. Ako mora da biram između ta dva, reklama mi je malo zanimljivija jer je nesvakidašnja i nije baš čest slučaj da vaterpolisti snime reklamu, pa je na mene ostavila malo jači utisak.
Prokomentariši našu grupi i kakvo prvenstvo očekuješ?
– Meč sa Hrvatskom, sa kojom počinjemo takmičenje, odlučivaće direktno o prvom mestu u grupi. Hrvati su bez Muslima i Paula Obradovića, oslabljeni, ali naravno i dalje opasni. Francuska će po mom mišljenju biti treća u grupi. Maltu ne poznajem, nisam imao prilike da se susretnem sa njima, ali uz Hrvatsku imamo dva slabija predstavnika. Što se tiče samog EP, vaterpolo se podigao na viši nivo što se tiče ostaih reprezentacija. Imamo sada jaku Grčku, Italiju, Mađarsku, Španija se sada vratila, Srbiju, Hrvatsku… Ne mogu unapred da prognoziram ništa, jer mislim da će velike bitke krenuti od četvrtfinala gde će svako svakog moći da pobedi. Biće mnogo neizvesnije nego ranijih godina, bar mi se tako čini.
Prošla godina bila je značajna u Rašovićevoj karijeri. Prebrodio je neugodnu povredu, potpisao za Barselonetu, zajedno sa bratom Viktorom.
– Tu povredu od prošlog leta se trudim da zaboravim i teško mi je kada mislim o tome… Jedino mi malo lakše pada kada pomislim da je to deo moje sportske karijere i verujem da se desilo jednom i da se neće ponoviti. To su neke manje lepe stvari ali su sastavni deo. Posle nje sam dobio ponudu i otišao u Španiju da igram za Barselonetu.
Sjajno si se snašao u novom klubu. Već na prvom takmičenju stariji Rašović je proglašen za MVP, doprinevši osvajanju trofeja sa sedam golova.
– To što sam bio proglašen za najboljeg igrača Superkupa Španije mi je izuzetno značilo posle povrede i dalo mi motiva da dalje nastavim u istom ritmu. Bitno mi je što igramo LŠ, za sada smo prvi uz Primorje. U teškoj smo grupi, od 12 utakmica šest ili sedam su završene nerešeno. Približan je kvalitet timova i do samog kraja se neće znati koje dve će otići na završni turnir, jer Eger ide direktno. Trenutno sam jako zadovoljan, radujem se što ću tamo igrati i naredne sezone. Moje ambicije se poklapaju sa ambicijama kluba, a to je da budemo prvi i najbolji u svemu što igramo i to je jedino što me zanima. Barseloneta je minulih godina i osvojila EL i bila treća, tako da je to klub sa velikim ambicijama, što mi trenutno odgovara.
(Foto: facebook.com)
Išao si da gledaš Barselonu, da li je bolji osećaj nego svojevremeno na Tašu?
– Gledao sam Barselonu i u fudbalu i u rukometu. Navijam za njih u fudbalu, uz Juventus. Ako treba da uporedim atmosferu na Kamp Nou i na Tašu, ono što ja pamtim i što sam doživeo… Španija nema tu navijačku strst koju imaju naši navijači. Igrao sam za Crvenu zvezdu i osetio nešto što nažalost neće moći mnogi da osete, to takvo navijanje, pogotovo na jednom vaterpolo meču. Više puta su mi se kolena tresela od te euforije i navijanja, kada vidim da su svi ti ljudi došli samo zbog nas i na krilima navijača smo i pobeđivali. Još nisam video nijednu grupu navijača kao što su Delije, pogotovo ne u vaterpolu, da prave takvu atmosferu i da tako bodre svoj klub. Voleo bih da se to dogodi negde gde igram, volim da sve bude puno gde igram, da gori bazen što se kaže. Imao je i Partizan tako nešto, ali ne u poslednje tri, četiri godine.
Kako provodiš slobodno vreme?
– Uz dva treninga dnevno, dva puta nedeljno idem na časove španskog. U početku sam dosta obilazio Barselonu, pa su se saigrači šalili da smo brat i ja turisti. Trajalo je to nekih mesec dana, a kada smo obišli sve onda smo se smirili i krenuli na časove španskog. Učenje jezika ide dobro i želeo bih do kraja godine da ga naučim, ne mora baš perfektno, ali kao što znam engleski. Pomogle su mi i španske serije koje sam gledao kao mali, stvarno je jedan jako lep jezik i nije ga teško naučiti. Pametno ću iskoristiti vreme u Španiji da se posvetim tome i naučim još jedan jezik više. Imam i obaveze na fakluletu Singidunum, završna sam godina, pa moram i tome da se posvetim. Dosta obaveza imam, ali nisam samo ‘vezan’ za knjigu, u slobodno vreme sam sa drugovima iz Španije. Saigrači su se pokazali kao sjajni momci, uvek su nam se našli, sjajni su ljudi. Čak sam probao tamo i da surfujem, i uvideo sam da je to jako teško i koliko za tako nešto treba vežbe.
(Foto: Novosti)
Prva inostrana sezona nikada nije laka.
– Uvideo sam i tek uviđam kako je to živeti u inostranstvu, daleko od svih ljudi sa kojima si odrastao, daleko od porodice. Nedostaju mi ljudi odavde, Beograd, ali Španci, tačnije moji saigrači i ljudi u klubu se trude da nam olakšaju novi stil života daleko od kuće. Imamo sreće da da smo trenutno u Barseloni. To je sajajn grad koji nam pruža mnogo mogućnosti. Manje vremena provodimo kod kuće, pa manje razmišljamo o tome šta se dešava u Srbiji. U stalnom sam kontaktu sa svima sa kojima sam bio u Beogradu, stalno se čujem sa ljudima koje volim, oni mi daju energiju da nastavim dalje i da pružam dobre partije u Barseloneti.
Šta bližnjima i čitaocima želiš u Novoj godini?
– Ove godine sam uvideo koliko je loše biti povređen i da je zdravlje zaista najbitnije. Ne možemo ništa ako nismo zdarvi i pre svega svima želim dobro zdravlje. Ranije sam na to gledao kao na frazu, ali je stvarno ono najbitnije. Ne možemo ništa ako nismo zdravi, kažem to iz ličnog iskustva. Želim svima mnogo uspeha u poslu i da im se ostvari bar deo želja koje požele. Svi mi želimo mnogo, ali je teško ostvariti te želje, pa želim svima da bude više lepog nego ružnog u našim životina i ako je moguće da 2016. bude još uspešnija. Ljudima u Srbiji i čitaocima bih poželeo isto što i sebi, više lepog nego ružng i da i dalje prate sve naše sportiste, a mi ćemo se i dalje truditi da ih obradujemo medaljama i da i dalje slavimo zajedno. Svim čitaocima i celom narodu želim srećnu i u spešnu Novu godinu – zaključio je Rašović.
I mi Stahinji želimo sve najlepše i da se što pre nađe na balkonu, a potom da bude redovan učesnik spektakularnog dočeka kakvog nema nigde u svetu. A ni svet nema takve vaterpoliste…
Додајте коментар