Izvor: mojacrvenazvezda.net
Košarkaški kolektiv Crvene zvezde je u 2015.godini bio najuspešniji u regionu, i jedan od uspešnijih u Evropi. Crvena zvezda je na putu povratka na stare staze uspeha, blizu da postane stabilna evroligaška ekipa. Slike pune Kombank arene i Hale Pionir su obišle Evropu. Ali, iza svega ovoga stoji rad i uspeh.
Sa predsednikom KK Crvena zvezda, Nebojšom Čovićem, smo imali opširan razgovor o prethodne četiri godine, trenutnim aktuelnim događajima, ali i nekim temama o kojima je javnost manje znala. U dva dela novogodišnjeg intervjua ćete saznati neke stvari koje do sada niste znali. Kada i kako je došlo do saradnje Crvene zvezde i FMP, koje su sve prepreke postojale, ko je sprečavao i ugrožavao rad kluba. O Vasi Miciću, Markusu Vilijamsu, Kinziju, skautingu, finansijama, privatizaciji… Uživajte.
Za početak, kratak osvrt na najuspešniju godinu u istoriji kluba.
”Veliko mi je zadovoljstvo da smo od avgusta 2011. do 2015., to je, eto, četiri godine, uspeli da napravimo rezultat, koji će sigurno biti zapisan u istoriji kluba. Osvojili smo tri trofeja, nismo se osramotili u Evroligi, završili smo UPPR, i sve to u 2015.godini. Takvu godinu je teško ponoviti, naravno, ali mi ćemo se truditi, i nadu ne može niko da nam uzme. I to ne jednom da ponovimo, nego više puta. Naravno, iza toga mora da stoji ogroman rad i trud svih nas, kao i do sada. Takav pristup će uvek doneti rezultat. Gotovo da smo ni iz čega startovali u avgustu 2011.godine, a sada smo napravili ono čime se svi mi, Zvezdaši, ponosimo. A to je rezultat u 2015.godini. I nastavlja se rezultat i sada u sezoni 2015/16. Iz najteže grupe Evrolige smo obezbedili plasman u TOP16. I stavili smo tačku na crno-beli svet. “
Kako sada gledate na period pre četiri godine?
”Veliko mi je zadovoljstvo što sam učestvovao u tome. Naravno, ja to nisam uradio sam. Zaslužni su i ljudi iz Uprave, malo su nam se uprave menjale, i svakom ko je bio u Upravi za ove četiri godine sam vrlo zahvalan za doprinos. Svi zajedno, kao jedan veliki tim smo došli do ovakvih rezultata. Ali, moram da vam kažem, to je bio jedan mukotrpan rad. Sada moram da se vratim na sam početak. Ideja o sporazumu Crvene zvezde i FMP se rodila 2001.godine. Ta ideja nije bila moja. To je bila ideja Dragana Kapičića i Dragiše Vučinića. Međutim, tada je meni „zabranjeno“, da sa Draganom Kapičićem i Dragišom Vučinićem krenemo u sprovođenje ideje. Da, „zabranjeno“. Zašto je zabranjeno? Mnogi me znaju, znaju da ne spadam u grupu neuspešnih, i nikada ne ulazim u poslove u kojima ne mogu da napravim rezultat. Stalno je postojao politički strah – „doći će Čović, pa će dobiti podršku navijača, pa će onda navijači postati Čovićeva politička vojska …“. Ta glupost, moram tako da se izrazim, jednostavno, to me prati do današnjeg dana. Tada je pokojni premijer, Zoran Đinđić, poverio KK Crvena zvezda Žiki Anđelkoviću, Igoru Žeželju i Goranu Vesiću.
2003.godine je Žika Anđelković došao sa idejom da mi napravimo saradnju između Crvene zvezde i FMP. Bili smo jako blizu, zaista. Moram da napomenem, Žika Anđelković je bio izuzetno pozitivan i bez obzira šta, ko pričao, on je pravi Zvezdaš! Ideja je propala, ponovo, zbog političkog straha. 2007. i 2008. godine, ja sam tad već izašao iz politike, bili su vođeni pregovori i sa Vučićevićem, pa je bila komisija u kojoj je bio Boža Maljković i vođeni su razgovori cele nedelje. Oni su mi ponudili saradnju, ali da oroče moj ulazak u Zvezdu na godinu dana. Ja sam otišao u međuvremenu u SAD, i tamo sam čuo da je sve to propalo. Naravno, nije mi padalo na pamet da ulazim u Zvezdu na godinu dana. Neka bivša rukovodstva Zvezde su radila o glavi KK FMP, zajedno sa rukovodstvima KK Partizan. Uspeli su pokvarenim igrama, u kojima su učestvovali Lorbek i Lisac, da istisnu FMP iz Jadranske lige. Nismo mi ispali iz Jadranske lige, nego se u domaćoj ligi nismo plasirali za Jadransku ligu, a tada to nije bilo tako teško. Pojedini tadašnji Partizanovi kadrovi su bili pravi “magovi” u odnosima sa sudijama. Da im ne pominjemo imena. Sve se to zna, retko ko ima hrabrosti da priča o tome, a ja nemam strah od takvih priča i volim da se zna istina.
FMP se nakon sezone 2010/11 plasirao u Jadransku ligu, a Crvena zvezda je ispala iz Jadranske lige, nažalost.
Dolazimo do 2011.godine.
”Ostavljen je Mirko Pavlović, sam faktički, da se brine o Zvezdi. Boris Tadić i tadašnja politička kamarila, koja je bila vezana za Partizan, je sistematski rušila Crvenu zvezdu. Sistematski, to je bilo smišljeno. Zvezda je ostala bez para, bez sponzora, zabranjivani su sponzori. To se dešavalo i fudbalskom klubu, od strane crno-belih političkih kadrova. Fudbalski klub je ruiniran, a košarkaški srušen. Smogli smo snage, i tu je Dragan Đilas imao dovoljno mudrosti. Rekao sam mu tada – „Ako se i ti plašiš da će Čović uraditi ne znam šta, politički angažovati, onda si kukavica.“. On se nije uplašio, na sreću. Mi smo sproveli sporazum. Nikakvu fuziju! To neznalice pričaju da je fuzija. Sproveli smo sporazum, sve smo uradili u skladu sa zakonom, a nasledili smo gotovo ništa. Ne mogu da kažem ništa, jer Zvezda nikada nije ništa. Njen brend, ime, znak, tradicija na ovim prostorima, a i širom Evrope i sveta, nikada neće biti ugašena. “
Ostalo je ime, uvek veliko.
”Ostalo je ime, ostali su dugovi, ostala su četiri igrača – Nemanja Nedović, Sava Lešić, Aleksandar Cvetković i Uroš Nikolić. Formalno pravno sva četvorica su bila slobodna. U mlađim kategorijama, a i u seniorima, niste imali ni trenera. Ostala su neka deca, od koje je probrano 11 dečaka ukupno, pioniri, kadeti. Sve ostalo je FMP. I doveden je Svetislav Pešić za trenera. Tako smo krenuli i bilo je puno problema, naravno. Bilo je pokušaja rušenja celog koncepta. Najgori napadi došli su od pojedinih grupa bivših Zvezdaša. Valjda je bila navika u Zvezdi da se tako radi? Sve smo to prošli, i na najbolji mogući način potvrdili da smo bili u pravu. A kada se bavite sportom, najbolji mogući način su rezultati. Sad smo tu gde smo. Ne mislim da su mnogi zadovoljni zbog toga, ali šta da im radim. Ne mogu da im pomognem.
Šta je za vas, po vama, bio najteži zadatak tokom ove četiri godine?
“Najteži zadatak je bio da se sprovede UPPR. Ja, kada sam došao u Zvezdu, meni je bilo prezentirano da je dug 9.5 miliona evra. A kada su sve komisije prošle, od avgusta 2011. do kraja februara 2012., dug je zapravo bio 15 miliona evra. To smo pronašli! I kada je sve to prošlo sud, sve je to bilo javno, bez obzira šta pojedinci pričali u „videoklubovima“, emisijama crno-belog sveta. Sve je bilo javno, sve je bilo u novinama. Kompletna procedura, i pozivi poverioca i pozivi na ročišta. Kada smo sve to prošli, kada je plan usvojen, dobili smo mogućnost da u roku od pet godina sprovedemo plan. To nije bilo lako. Sa jedne strane sprovodimo plan, a sa druge strane morate da se takmičite i živite. I KK Crvena zvezda nikada nije umrla, kako neki pričaju. Nikada nije izbrisana iz baze podataka Košarkaškog saveza Srbije, FIBE, itd. Ovde se radilo o sporazumu, koji je bio neka vrsta franšize. Vi joj dajete ime, a ja sprovodim sve onako kako je u sporazumu napisano. Svi trofeji su Zvezdini, svi rezultati su Zvezdini. A kada završimo sa UPPR-om imamo samo jednu Zvezdu, našu KK Crvena zvezda Beograd, Mali Kalemegdan broj 2. Znam da je mnogima muka, ali šta da im radim. Obećavam im da ćemo biti još bolji.”
Da se vratimo na aktuelne teme, a to su Vasilije Micić i Markus Vilijams. Iz Minhena je stigla vest da je Vasa Micić došao u Crvenu zvezdu na pozajmicu. Šta je tačno i kakav je ugovor zapravo potpisao?
“Molim vas, svašta pričaju, ali mene to ne čudi. Kako bi vi opravdali ulaganja u Vasu Micića? Veliki transfer, sećate se? I šta su uradili sa Vasom, uz dužno poštovanje? Ništa. Prema tome, Vasa se vratio kući. Vasa je sa nama šest meseci, a onda ćemo da procenimo da li će biti još tri godine. Kako ćemo da procenimo? Tako što ćemo videti da li napreduje, a ja sam ubeđen da će napredovati i dati nam pravi doprinos na putu koji nas čeka do kraja sezone.
Vasa ništa nije izjavio u Nemačkoj, jedina njegova izjava je bila po dolasku u Beograd, na aerodromu. Nekorektno je da klub sa takvim imenom to sebi dopusti. To je ime manje od Zvezde, pa čak i u fudbalu, možda. A u košarci naročito. Da na svom sajtu objavljuje nešto što Vasa nije izjavio, i to kada je igrač ušao u avion. To je ovde napravilo potres, među našim navijačima i javnošću. Vasa to nije izjavio. Da je to izjavio vratio bi ga Pešiću odmah. Ja sam sve to proverio odmah. Vasa nije to izjavio! Naši navijači trebaju da znaju šta je istina. Mi smo bili u kontaktu sa Pešićima, oni su se izvinjavali, rekli da šalju demante. Nema potrebe, hvala.“
Markus Vilijams. Totalno neočekivano po navijače i javnost je došlo do raskida saradnje.
„Neću da komentarišem. A time što neću da komentarišem kao da sam rekao šta se dogodilo! Ne želim da komentarišem jer mi je mnogo drag, zaista. Markus ostaje upisan u Zvezdinoj istoriji. Želim mu da nastavi karijeru i da bude pozitivna. Svaki moj dalji komentar može da ugrozi njegovu karijeru. Hvala mu na svemu što je učinio za Zvezdu. Meni će ostati u veoma dragom sećanju. Jedino što ne bih voleo jeste da Markus krene sa pogrešnim komentarima. To bi bilo veoma loše po njega.“
Tarens Kinzi?
“Tarensa Kinzija smo pratili, kao i mnoge druge igrače. Ovo je veoma specifična sezona. Prvo sa dva povratnika iz reprezentacije, koji su ispali iz reprezentacije, Luka Mitrović i Nemanja Dangubić. To utiče psihološki. Ušli smo u sezonu sa povređenim Tejićem. Kada se on stabilizovao, povredio nam se kapiten, Luka, što je ogroman problem. Luka nije samo stub u igri, Luka je stub u odnosima, hemiji tima, atmosferi. Povredio nam se i Dangubić, nesrećno. Posle toga smo i mi pravili greške. I to one iz najbolje namere, ali te su najopasnije. Skauting oko Sofa, videli smo da to nije to. Ne zato što je Sofo loš, on je dobar igrač, ali nije on „legao“ nama, nismo očigledno ni mi njemu. Onda smo dali ogroman kredit Tompsonu, koji je jako pošten momak. On se mnogo trudio, borio se, pošteno. Ali, to je došlo u fazu obostranog mučenja. I sa Galom je završena priča, samo ćemo videti kakva je forma. Sve to treba izvesti a da nemate finansijski udar. Ja nisam jevrejske krvi, srpske sam krvi, ali, spadam u tu grupu Kir Janje. Za sada smo relativno dobro prošli, a kada završimo sve, objavićemo.
Luka se povredio, uspeli smo da pogodimo sa Milerom. Direktno smo se dogovorili sa njegovim klubom da dođe, on je vrlo talentovan. Cenim i to što je prepoznao ambiciju ovog kluba, mogućnost da napreduje, jer primera radi, sve ovde što ponudite, u Kini je puta pet. Bilo je potpuno besmisleno da bilo šta radimo sa Tompsonom dok se ne vrati Dangubić. Čak smo razmišljali i da ostavimo Tompsona. Ali, to ne bi dalo rezultat. Onda se pojavio Kinzi. Trabzon je želeo Tompsona, sve ostalo je tehnika. Mi smo tu tehniku sproveli. Nismo doveli Kinzija zato što je igrao u Partizanu. Kinzi je bio u Partizanu nešto manje od pola sezone, on je profesionalac. Ja sam za 48 godina u košarci naučio jednu veliku lekciju – ne zaljubljivati se u igrača. Kinzi je odličan igrač, očekujemo veliki doprinos i da će to pokazati na terenu. Da se uklopi u klub, jer se klub nikada neće uklapati prema pojedincu. Nikada. Ma, koliko, taj pojedinac dobijao ovacije. Svi smo prolazni, svi mi idemo, Zvezda traje i ostaje, to je sigurno. Niko nije iznad Zvezde.“
Mi smo se zaljubili u Markusa. Skloni smo tome.
„Znam. Jako skloni. I jako smo skloni da dignemo u nebesa, a onda, na prvi, drugi poraz ili grešku nekoga bacimo u blato. To nije sport. Ali, imam opravdanje i za to. To je emocija. Samo ljudi sa tako visokim, jakim emocijama i inatom, karakterom mogu sa tako malo para, takav rezultat da naprave.“
Ono što je izazvalo pažnju i što ste sad pomenuli, jeste kako je Crvena zvezda uspela da zaradi od igrača sa kojima je raskinula ugovor i da bude u plusu?
„Prosto. Ako klub vas dovede za igrača za 300 hiljada nekih jedinica. Vi odete, a ja na vašem mestu dovedem igrača za 100 hiljada jedinica, pri tome sam vama platio 100 hiljada, koliko mi je ostalo? 100 hiljada. Ja znam da mnogi u Srbiji ne vole obrazovane ljude i tehničke ljude. Ja sam inžinjer, poslovi koje sam obavljao su me učili da „pomalo“ znam nešto iz ekonomije, mi inžinjeri volimo da radimo na četvrtu decimalu. Pa, „pomalo“ znam nešto i iz prava, eto, i nekakav sam magistar. Znam nešto i iz menadžmenta. Završio sam kao jedan od najboljih studenata Mašinskog fakulteta u Beogradu. Pa, eto, i doktor sam nauka, koji je među prvima napravio robota u Srbiji. Tako da smo uspeli da napravimo dobru kombinaciju i kod Sofa, i kod Tompsona i kod Vilijamsa. Konačne cifre ćemo prezentovati po ovom pitanju, kada završimo sa Galom.
Takođe, mora da se zna jedna stvar. Sistem strukture i organizacije košarkaškog kluba je piramida. Zna se ko je špic, ko je baza. Ta subordinacija je kruta, mnogi će da kažu da nije demokratska. Ali, za mene demokratija nije pljuvanje. Nije ludilo i haos. Nego, veliki rad, poštovanje organizacije, poštovanje ovlašćenja i odgovornosti. Takav red moramo da držimo.“
Da li ste zadovoljni radom skauting službe?
„Jesam i nisam. I ja sam u tom skauting timu. Nisam ni sa sobom zadovoljan. Na kraju krajeva, ja sam rekao – da. Kada se prođe taj stručni deo, dođe sve na finansije. To je težak posao u Crvenoj zvezdi. I svima bi to mogli da nabijemo na glavu i nos. Zašto težak? Dovedite kvalitetnog igrača za male pare, i nemojte da pogrešite u izboru. Desili su se promašaji, imam ja svoje zaključke za to. Neću nikome seći glavu zbog toga, nije pošteno. Napadima se diže tiraž u medijima. I mene će napadati ako ne budemo prvi. Napadaju me i kada sam prvi. Tako lakše žive, valjda.“
Da li vam je poraz od Cibone najteže pao, da li vam je to najteži poraz?
„Reći ću vam iskreno. Jeste. Neizmerno mi je teško pao. Najteži poraz je od Cibone, sasvim sigurno. Biću iskren, bilo mi je krivo kada je i Partizan izgubio od Cedevite. Nisam od ljudi koji se pravdaju. Bolovao sam taj poraz od Cibone dugo, i rekao sam da ćemo da napravimo rezultat posle toga. I tu imamo problem u mentalitetu. Veliki broj ljudi se tada predao i rekao mi „ma kakvi, to je bacanje para“. E, neću da se predam! Polako, polako, pa dođosmo do ovoga. Meni teško pada svaki poraz, posebno Zvezdin. Ja kada igram šah, kada igram karte, kada izgubim, nisam srećan. Nisam od ljudi koji lako gube, pobednik sam, i ponavljam i poslovno, ne ulazim u poslove u kojima ne mogu da pobedim i napravim rezultat. Kada radim, radim sa 100%. Na pola ne umem. Neću da radim taj posao. Mnogi kažu ambiciozan, preambiciozan, to je mana samo u Srbiji! Tek si preambiciozan ako više znaš, ako si više pročitao, ako si obrazovan. Onda uđete u neverovatnu situaciju, da vas neki priučeni srednjoškolci, koji su sumnjivog obrazovnog nivoa, ocenjuju.„
Kako vi vidite i komentarišete to što je podeljeno mišljenje o treneru Dejanu Radonjiću?
“Ima tu puno „štrikeraja“ viđenijih partizanovaca. Možda sada nisu viđeniji. Pa se primilo dalje, kod ostalih. Ta bluza je počela da se štrika od kada je Radonjić došao u Zvezdu. Odmah samo da vam kažem, neću da smenim Radonjića! Kod mene on ima ogroman kredit, ogroman! Ja mislim da je odličan trener. Poznajem ga još i iz igračkih dana, igrao je za FMP. Znam ga, kao i njegov karakter i pristup. Biće pobeda i poraza. Znate koliko je bilo napada da se Radonjić smeni posle Cibone? Ne može! Zašto ne može? Ja sam još uvek tu. Ne može, ne dam. Neću. Šta da radim? Neće ga smenjivati niko. Razumem tu emociju kod Zvezdaša, još i ne izađemo iz hale krenemo da analiziramo trenera, mi smo bolji od svakoga. Setite se šta je Pešić doživljavao prve godine. Karija su prozivali i napadali, ulazio je u publiku. Da ponovim, Dejan Radonjić ima ogroman kredit kod mene. Ja neću lako dati da Radonjić ode. Produžio je ugovor, kao što znate. Radimo dalje. Ko je pobedio Real Madrid, Himki, Bajern dva puta? Ko je napravio ovaj uspeh sada i odveo ekipu u TOP16? Dejan Radonjić, igrači, administracija, Uprava, pa ja. Ja spadam u specifičnog predsednika, u košarci sam 48 godina. Znam ponešto i ja, razumem. Slab je taj Himki nešto, pobedili su CSKA. Možda je i CSKA slab.“
Bili ste predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije od 1995. do 1997.godine.
„Tako je. Bio sam igrač, bio sam trener, bio sam funkcioner. Bio sam predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije u vreme najvećih uspeha posle sankcija, kada smo napravili zgradu košarke, kuću košarke. Kada je to bila misaona imenica za fudbalere, rukometaše, odbojkaše. Za sve ostale. 1997. sam otišao zato što me je SPS smenio. Zato što su me prodali Zoran Radović i Ražnatović. Ja ništa od njih nisam tražio, osim da me ne mešaju i da se ne mešaju. Ja znam kako si došao i otićićeš. Tada sam vratio sliku tadašnjoj licemernoj upravi Crvene zvezde. Dali su mi sliku. Malo se zna koliko sam ja pomogao sport celokupno u Beogradu, dok sam radio posao predsednika gradske vlade i Gradonačelnika Beograda, a to je period od 1991. do 4.februara 1997. Tada smo imali besplatne termine, svuda, i u halama, jer takvo je vreme bilo, klubovi su bili znatno siromašniji nego danas. Nisam ja samo pomagao Zvezdi, jer sam Zvezdaš, nego sam pomagao i Partizanu. FK Crvena zvezda je u vreme dok sam ja bio gradonačelnik uknjižila imovinu na Marakanu. To je trebalo da se desi i sa stadionom Partizana. Međutim, naišli smo na problem vojske. Ja nisam hteo da ne budem fer, jer sam pomogao Zvezdi, pa sam pitao Partizan kako mogu da im pomognem, jer vojska ne dozvoljava da se uknjiži stadion. Mada, i tada i danas mislim da je to glupost, šta će vojsci stadion. Rekli su Zemunelo, Teleoptik. Ja sam im dao Zemunelo i oni su to dobro napravili. O novcu da ne pričam, koliko smo pomogli. Postoje podaci, sve se zna. To su bila jako teška vremena. Pomogao sam i drugim klubovima. Kuću košarke nisam pravio od svojih para, nego od gradskih i državnih. Ali, što to neko nije uradio pre mene, što se neko nije setio da uradi? Pre mene su sedeli i drugi gradonačelnici.
Ja sam nasledio KSJ sa preko 3 miliona maraka minusa. A kada sam odlazio imali smo u Minhenu 2 miliona maraka, imali smo na računu preko 1.5 miliona maraka u dinarima. Imali smo Atinu i nezaboravne dočeke, imali smo Atlantu i Olimpijadu, drugo mesto, finale sa Drim timom. To je bila prava egzibicija, vi ste pod sankcijama, a ceo svet vas gleda u finalu protiv SAD. Imali smo i Barselonu 1997. Ja sam smenjen u maju negde, a Barselona je bila jun.“
Zašto je došlo do smene?
“Smenjen sam, jer me je smenio SPS. Ja sam isključen iz SPS 14.januara 1997. Zbog toga jer nisam hteo da potpišem rezultate izborne krađe. Izgubili smo i to je to. Ja sam sportista. Pobeđujem čisto. Ako izgubim, čestitam. Osim ako me neko ne napada, onda se i bijem ako treba. Onda su došli neki ljudi, među kojima i Milorad Vučelić, i rekli – „E, Čovo, nemoj da se baviš političkim poslom, imaš KSJ, imaš obećanje da te nećemo dirati.“. Ja sam rekao Vučeliću da kako je došlo, tako će i otići. Ne možemo da trgujemo. Posle toga je i Dragan Kićanović vršio pritisak na mene. On je bio predsednik Olimpijskog komiteta, a ja sam ga postavio na tu poziciju. Bio mi je drag prijatelj. Onda sam smenjen u maju mesecu. Upravni odbor je imao 15 ljudi, 9 iz Srbije i 6 iz Crne Gore. Moj drug Đukanović je rekao svojima da se ne mešaju, i oni nisu glasali. Odluke UO se izglasavaju većinom, dovoljno je bilo 8 glasova. Naravno da su svi glasali za moju smenu. Milutin Mrkonjić je organizovao dobre ručkove u vili na Dedinju. Malo mu je pomagao i Miša Babić. I danas kada se sretnemo ga podsetim šta je radio.“
Da li postoji mogućnost da Crvena zvezda dobije svoju halu? Da li bi grad Beograd i Republika Srbija mogli da pomognu u tome?
„Da vam kažem, postoji mogućnost. Sa novim konceptima javnog privatnog parnerstva moglo bi da se uđe u realizaciju takvog projekta. Ali, i da se uđe u jedan takav projekat i kroz nešto o čemu se jako puno priča, a to je privatizacija. Koja bi lokacija bila i gde bi bilo, videli bi. Ali, hajde prvo da vidimo šta će se događati sa kompleksom oko Marakane. To je naše, to je bogastvo. Ja veoma poštujem Rajka Mitića, ali nekako uvek kažem Marakana. To je negde oko 19 hektara zemlje, ako se ne varam. Ali, ono što je nama interesantno, je da ćemo mi pokušati da pravimo koncept privatizacije košarkaškog kluba. Kakav će pristup biti, videćemo u bliskoj budućnosti. U tom konceptu ne isključujem navijače. Razmišljam o španskim modelima. I mislim da je privatizaciju lakše izvesti sa fudbalskim klubom. U smislu da onaj koji ulaže kroz privatizaciju, traži i neke benefite.“
Privatizacija fudbalskog kluba je teška tema danas, nerado se o tome priča, postoji i otpor. Da li mislite da je moguće privatizovati fudbalski klub?
„Fudbal daje veće benefite i veće mogućnosti od košarke. Nijedan sport nije fudbal, moramo biti iskreni. Mislim da je moguće ako se to uradi ispravno. I ako se ljudima dobro objasni. Naravno, i da će imati mogućnost kontrolnog paketa ukoliko dođe neodgovorni vlasnik. Nijedan vlasnik nema pravo da dira ime, grb, Marakanu. Ima pravo da pravi biznis. Tako će Crvena zvezda biti finansijski stabilna. A da bi bila finansijski stabilna i bolja, moraš da imaš što bolji rezultat. Rezultat u fudbalu je čudo. Znate koliki je to novac? Pogledajte Ligu šampiona i Ligu Evrope? U košarci, po prvi put će biti premirano od strane Evrolige za pobedu u TOP16 fazi, po 35.000 evra. Znate koliko dobija šampion Evrope u fudbalu? To su desetine miliona evra! Ove sezone je u košarci nagradni fond tek milion evra. Ipak, do sada ni toga nije bilo. Ali, mi smo izvukli maksimum. I od karata, TV prava… hvala navijačima na tome. Inače, nemam nikakav problem sa navijačima, i nikada ga nisam ni imao. Sa druge strane, neki misle da ja imam nešto sa njima. Ta manipulacija ide to toga, da je skandiranje na Marakani podmetnuto meni, po principu da sam ja u tome učestvovao i organizovao. To je vrhunac šizofrenije pojedinaca, a razlog zašto to rade je pokušaj da se sakriju iza mog imena podmećući prljavu priču o mojim navodnim ambicijama.“
U drugom delu intervjua sa predsednikom KK Crvena zvezda čitaćete o dešavanjima u fudbalskom klubu, kandidaturi za predsednika FK, mnogim stvarima vezanim za košarkaški klub, TV pravima, Evroligi, ABA ligi i još mnogo toga. Nastaviće se.
Ovaj sadržaj je kopiran od http://moby.mojacrvenazvezda.net/127628/2016/01/02/novogodisnji-mcz-intervju-predsednik-kk-crvena-zvezda-nebojsa-covic-prvi-deo/
Додајте коментар