Autor: CZBG, Stefan N.
Mesec novembar je iza crveno-belih, u njemu je viđeno dosta oscilacija, od poraza protiv Fenera i Strazbura, do pobeda protiv Reala i Bajerna. Pobedom protiv kraljevskog kluba, Crvena zvezda je sebi otvorila vrata plasmanu u TOP16, ali i pokazala svima da može da igra sa najvećim ekipama. Bilo je samo potrebno vreme da se kockice slože. Naravno, kada se Nemanja Dangubić i Luka Mitrović vrate iz povreda, sve to će izgledati verovatno još bolje. U ovim utakmicama još uvek nije bilo Markusa Vilijamsa, koji se vratio na teren na utakmici protiv Himkija.
Crvena zvezda je u drugom takmičarskom mesecu ostvarila isti broj pobeda kao i u oktobru – 6, ali i jedan poraz manje – 3. Ipak, utisak je da amplitude koje su bile prisutne na početku sezone, polako počinju da bivaju sve manje, kako ekipa ima više zajedničkih utakmica i treninga. Stefan Jović, Majk Cirbes i donekle Kvinsi Miler (zbog ABA lige), pokazali su veliku konstantnost u igri, zbog koje je Crvena zvezda pobedila neke veoma bitne utakmice.
Poraz protiv Strazbura, nakon velike prednosti, kao da je probudio izabranike iz neke vrste letargije. Od tog momenta Zvezda je vezala 4 pobede, računajući i utakmicu sa Himkijem.
Timska statistika
Može se reći da se trend nastavlja, a to su izgubljene lopte. Ono što može da raduje, jeste rast procenta šuta za dva poena. To može da znači samo jedno. Ekipa počinje lagano da se uigrava, i prepoznaje situacije na terenu. Sve ostale brojke su manje više na istom, u odnosu na početak sezone. Procenat šuta za dva poena, je donekle u velikoj meri ovako visok, jer se dosta akcija završava iz pikenrola, samim tim dosta akcija se finišira na samom obruču. Tu su naravno i laki tranzicioni poeni, koji dolaze iz Zvezdine jake odbrane i odličnog trčanja. Takođe, Zvezda je u poslednjih nekoliko utakmica uhvatila i odličan šuterski ritam sa distance, pa bi i taj procent bio viši da se nisu desile loše šuterske večeri protiv Fenerbahčea u Areni i u Skopju protiv MZT-a.
Protivnička statitsika
Zvezda nastavlja da radi ono po čemu je poznata u poslednjih par godina. Agresivna odbrana na perimetru, teranje protivnika na teške šuteve, i veliki broj izgubljenih lopti. Ponekad se dese lude šuterske večeri poput Minhena, Reala i Igokee, ali… U nekom kontinuitetu, ta odbrana je uvek prisutna. Tokom Evrolige, izabranici Dejana Radonjića su dopuštali dosta puta protivniku druge napade. Odlaskom Bobana Marjanovića, tu je Zvezda dosta izgubila (defanzivan skok), ne samo u napadačkom smislu.
Počećemo polako sa individualnim učincima, prvi na redu je kao i uvek kapiten. Ovaj put to će biti Branko Lazić, koji je zbog povrede Luke Mitrovića preuzeo kapitensku traku.
#10 – Branko Lazić
Zvezdin defanzivni specijalac je u ovom delu sezone morao da iznese veliki teret, zbog skaćene rotacije i zbog pada forme pojedinih igrača. Na utakmici u Minhenu, čak je i došlo do lakše povrede, ali je ipak ubrzo morao da se vrati na terenu, čak možda i potpuno nezalečen. To je možda i najbolje govorilo o dubini rotacije koju u tom delu sezone Zvezda nije imala na spoljnim pozicijama. Često se dešavalo, da zbog toga Lazić ima i više lopte u rukama, nego ranije. Otud i nešto veći broj asistencija, kao i izgubljenih lopti. Povratkom Dangubića i Vilijamsa, kao i ostankom Simonovića, sigurno je da će se u nekom narednom periodu Lazić vratiti u staru ulogu, a možda čak i dobiti u nekim utakmicama i manju minutažu, upravo zbog te lakše povrede iz Minhena.
#4 – Nikola Rebić
Povredom Gala Mekela, i njegovim ispadanjem iz rotacije (verovatno i tima), popularni “Reba Beba” je dobio mnogo veću minutažu, gde je već u prvom susretu u Minhenu protiv Bajerna najavio svima da može da igra i na tom nivou sasvim solidnu rolu. Njegova minutaža je rasla iz susreta u susret, kao i samopouzdanje. To je već ličilo na zaista pravo samopouzdanje, na nešto iz čega može da napreduje i igrački raste. Na početku sezone to nije izgledalo ovako dobro, iako je u prvih par utakmica imao isto solidnu minutažu. Trojke protiv Bajerna, bitna trojka protiv Reala u Pioniru… Rebić je pogađao bitne šuteve u utakmici koje su za nama. Da ne bude sve u trojkama, postarao se i nemački centar Maik Cirbes, sa kojim je Rebić u utakmici protiv Real Madrida odigrao nekoliko fantastičnih akcija u pikenrolu.
#5 – Rajan Tompson
Kao neko ko je došao kao čist šuter i pojačanje, navijači sigurno nisu očekivali 4/20 šut za tri poena. Sa druge strane, treba napomenuti da Tompson igra zaista dobru odbranu, ali u ekipi gde Radonjić već ima odlične defanzivce poput Lazića, Simonovića i Jovića na perimetru, potrebni su i poeni. Dvocifrenih utakmica Rajana Tompsona u dosadašnjem delu sezone ima na prste jedne ruke. Još uvek se čeka to šutersko otvaranje Rajana, a već se gazi polako u decembar. Samopouzdanje, poeni iz tranzicije, trčanje u leđa… Na neki način Tompson mora da vrati svoje samopouzdanje. Reč je o igraču koji je već nekoliko sezona unazad držao šut za tri poena na 40%. Tompson sigurno nije zaboravio da igra košarku, taj šut je i dalje sigurno tu negde…
# 15 – Marko Tejić
Tejić svoje minute dobija u Jadranskoj ligi, koje koristi dosta dobro. Utakmice protiv Sutjeske i Partizana, bile su jedne od boljih koje je 20-godišnji krilni centar odigrao u dresu Crvene zvezde. Kvinsi Miler trenutno igra odličnu košarku u Evroligi, otud i tako mala minutaža u tom takmičenju za mladog košarkaša. Treba napomenuti da izlazi i iz dve vezane povrede, tako da sigurno da mu je potrebno neko vreme da uhvati kontinuitet i ritam.
#19 – Marko Simonović
Simonović, kao i Lazić, u odsustvu igrača iz spoljne linije zbog raznih povreda, morao je da iznese veliku minutažu. Kao što se vidi u prilogu, poslednjih 5 utakmica je igrao svaku preko 30 minuta. Simonović je u tim utakmicama pokazao da je izuzetno zahvalan igrač. Takođe, na ovu minutažu, imati ovakve procente šuta su za svaku pohvalu. Mnogi su bili sumnjičavi prema popularnom Simketu, ali on je pokazao da svoje minute na terenu zaslužuje napravi način igrajući u oba smera. Iza njega je serija utakmica gde je defanzivno čuvao svaku poziciju pratično sem centra. Može se slobodno reći, Radonjićev čovek od poverenja.
#23 – Marko Gudurić
Od utakmice protiv Strazbura u Areni kreće let ovog mladog košarkaša. Utakmice u kojima pokazuje sav svoj raskošarn talenat. O ovom periodu sezone, izborio se za svoje minute i mesto pod suncem. Kao nagrada za to došli su bitni koševi u završnici protiv Real Madrida. Kupio je svojim zalaganjem minute od Dejana Radonjića, i on je sada jedan od igrača koji igra završnice za Crvenu zvezdu. Ne kao statista, već kao jedan dosta bitan protagonista. Velika stvar, ne samo za njega i tim, već i za budućnost i za mnoge mlade igrače koji će doći iz omladinskog pogona da vide da ako krenu pravim puta, šansa u prvom timu Crvene zvezde će ih čekati.
#24 – Stefan Jović
Stefan Jović u ovom trenutku možda igra i košarku karijere. U Minhenu sa čak 19! asistencija pao je i rekord Evrolige, koji je držao njegov saigrač Markus Vilijams sa 17. Veliko samopouzdanje koje ima zaista utiče i na ostatak ekipe. Pravovremene odluke, asistencije su nešto što karakteriše ovaj period sezone za košarkaša iz Niša. Ispadanjem Gala Mekela iz rotacije, dobio je veliku slobodu u organizaciji igre. Može se reći da ju je iskoristio na zaista spektakularan način. U kontiinitetu pruža dobre partije. Manji pad se možda samo desio protiv Strazbura, gde je brzo zaradio četvrtu i petu ličnu grešku. Protiv Reala je poslat u svlačionicu, ali je ekipa na kraju ipak slavila. Stefan Jović je i MVP meseca novembra, a ujedno i ima i najveći +/- index u ovih 9 utakmica.
#30 – Kvinsi Miler
Američki košarkaš je samo posle nekoliko utakmica kupio simpatije navijača Crvene zvezde. Protiv Bajerna, Reala, Strazbura, pogađao je u transu. Jedna trojka za drugom, samo su se nizale. Jedan je od najzaslužnijih zašto se Crvena zvezda posle teških poraza vratila u borbu za TOP16. U ABA ligi, to izgleda dosta slabije, ali Dejan Radonjić na toj poziciji ima koretnu rotaciju, iako je Luka Mitrović povređen, pa Marko Tejić koristi svoje minute. Da ne bude da je Miler samo napadački orijentisan igrač, postarao se atraktivnim blokadama, sa kojima je dizao publiku iz stolica. Trenutno ima 14 blokada u Evroligi, i po tom statitsičkom parametru, zauzima prvo mesto.
#33 – Maik Cirbes
Nemački internacionalac svojim partijama čini da se izostanak Bobana Marjanovića praktično i ne oseća. Siguran u finiširanju oko obruča, nakon lošijeg starta sezone sa linije slobodnih bacanja poboljšan je i taj segment. Igra u pikenrolu po kojoj je karakterističan izgleda tako, kao da mnogi centri to mogu. Polako počinje da dobija i pohvale od trenera nekih evropskih klubova (trener Himkija). Izuzetno bitan igrač za igru Crvene zvezde, koji svoju minutažu ove sezone koristi na način na koji možda čak ni on sam nije očekivao.
#51 – Vladimir Štimac
Štimac je svoj povratak u Crvenu zvezdu obeležio sa nekoliko dosta dobrih vezanih partija. Nakon toga, usledio je manji pad, ali njegovim koracima nastavio je parnjak o kome je malopre pisano. Doneo je veliku energiju u ekipu, zajedno sa Kvinsijem Milerom. Pokazao se kao izuzetno siguran finišer oko obruča, iako ne završava akcije zakucavanjima kao Cirbes. Sigurno je da će posle nekog manjeg pada u formi, opet doći do nekih svojih pozicija i prilika da poentira.
Novi izazovi su pred crveno – belima, a ovi susreti koji su iza nas, polako idu u arhivu.
Додајте коментар