Osvrt forumaša: Najveća blamaža na Marakani ili ne, dobre strane poraza od Borca

Autor: NYC, crvenazvedabeograd.tv/forum

TSVA, bili smo mi ponižavani više puta i to baš na našoj Marakani. Recimo, od komšija, 1:3, svega 4 dana nakon što nas je Borusija ponizila 0:3. Pa, od Željezničara 1:3, isto tako, 4 dana nakon što smo izgubili od Verone, opet na Mari, 2:3. Pa, od Hajduka više puta. Od Veleža 0:3 ! A tek šta reći za poraz od Prištine, 1983. godine (nekoliko kola nakon što nas je razmontirao Željo) , 1:3!! Bio je to ne samo poraz na terenu, već i sraman poraz na tribinama (još uvek mi kiselo u ustima kad god pomislim na tu utakmicu)!

Šta hoću da kažem? Pa, to da ne preterujemo, odn. da ne sudimo “iz srca”, ako već hoćemo da iznesemo nekakav stav. Stoji činjenica da je 1:5 teži poraz od 1:3, ali ja lično ne vidim neku značajnu razliku. U svim navedenim utakmicama (a bilo ih je još, samo me mrzi da kopam po sećanjima, ili da čeprkam po raznim web stranicama) smo bili potučeni do nogu i posramljeni napustili našu “drugu kuću” – našu Marakanu. Štaviše, meni su mnogo teže pali porazi od jsd i Prištine svojevremeno nego ovaj današnji.

A glede današnjeg blama, konkretno, moram da vam priznam da uopšte ne delim ostrašćena osećanja koja nazirem u komentarima vas ovde i mnogim drugim – na drugim forumima.
Biću sasvim iskren – koliko god da je ovo težak poraz, težak i neočekivan, ponižavajući čak, ja mislim da nam on može doneti mnogo više dobrog nego što se to da zaključiti ovako, na prvu loptu!
Otkud to?
1) Prvo, tu je faktor “ateriranja” ili spuštanja na zemlju! Mi u prvenstvu rešetamo li rešetamo, niko nam nije ravan… pa smo tako i uzleteli i uvrteli sebi u vugla da smo prerasli ovu našu JSL (ili TSL ) i već počeli da se upoređujemo sa Barsom (“još uvek su bolji od nas”), Čelsijem (“nakantali bismo ih na Mari samno tako!” ) itd… itd.

2) Drugo, tzv. “didaktički” momenat. U prevodu, hebeš kuknjavu i (auto)pljuvanje; nego, šta možemo iz ovog debakla da NAUČIMO! A možemo puno toga. Baš kao i iz one nedavne prijateljske utakmice protiv nesvrstanih Blgara. Od današnje utakmice bi se mogao solidan magistarski rad skovati! Toliko pouka i suvih lekcija je ovaj poraz iznedrio da se ja najiskrenije – radujem !!! Ne palim vas uopšte! Tu su lekcije o taktici, postavci igre, kontroli lopte i meča, a šta tek reći o indivualnim slabostima naših igrača !?? Umesto još jedne “rutinske pobede” koja bi nam – po ko zna koji put ove sezone – zamazala oči, dobili smo, crno na belo (nažalost!) detaljan presek igre svakog pojedinca koji je danas istrčao na teren! Ako se ja pitam – a naravno, ne pitam se – ovo je veliki dobitak, veliki korak NAPRED (!!!) u smislu realnog kapiranja gde smo i šta smo. Mislim da nam je baš bio potreban jedan ovakav udarac po tintari.

3) Treće i poslednje. Otrežnjenje je bilo potrebno i nama – navijačima. Kao što napisah na početku, blamaža na Mari je bilo i ranije – mnogo ranije ( :dedica: ). Ali, ako nisi sposoban da prihvatiš i tu stranu “navijačkog zanimanja”, onda ti je bolje da se okaneš Zvezde u koju se, kao, svako malo kuneš i da pređeš da igraš podmornice, šah, šta li već. Ne, nisam nikako za to da ih (igrače i trenera) ) olako aboliramo i da im tek tako “oprostimo” današnje brukanje. Jok, brate. Ali, zna se kako se to radi u civilizovanom svetu: kritika da, pljuvanje njet.