Autor: CZBG, Ivan J.
Beše to prohladno veče, prava zima. Na Marakani se, umesto čaja, za zagrevanje srce i tela služila Žigovina X2 i Purovina. Beše to veče kad su se svi kleli u Stojketa i beše to lepo veče da budeš Zvezdaš.
Autor ovog teksta je došao to jutro do stadiona jer se pravila koreografija, i trebalo je dosta ljudi da se postavi. U sredini znak grupe DS a okolo godina nastanka 1989. sa nijansama zelene, bele i crvene u stilu italijanske zastave da pokažemo kako se rade koreografije koje su nastale na apeninskom poluostrvu. Postavljena je, a onda sam sa rajom otišao da okrepim dušu i zagrejemo se malo. Zagrevanje, zna se kako ide a kad si sa rajom, vreme do ulaska na stadion je brzo proteklo. Ulazimo, a na Marakani neko pozitivno ludilo koje se osećalo u vazduhu.
Imali smo dobar tim i dobrog stručnjaka, usudio bih se da kažem, možda i najbolja Zvezdina generacija posle raspada Jugoslavije ( verovatno će ova Božovićeva više da postigne, ali polako). Tada su stasala naša deca, Stojković, Basta, Luković, Nenad Kovačević, Janković… A iz Bačke Topole nam je došao gorostas od dva metra, Nikola Žigić. Uz još par iskusnih imena, stvorena je mašineria koja je lagano uzela prvenstvo te godine.
Međutim, glupostima smo dozvolili da u utakmicu sa Romom uđemo pod nabojem. Te godine smo nesrećno izgubili od Bazel 1:2 pred praznim tribinama, iako smo pružili fantastičnu utakmicu, a posle toga se izgubili u norveškoj hladnoći, gde nas je Tromzo dobio 3:1. Ostalo nam je da se čupamo protiv Rome.
Početak, i kao i obično euforija na stadionu, diže se koreografija.
Zvezda ulazi hrabro, stiska Romu, ali defanzivci njeni prave grešku što koristi Šabani Nonda za 0:1. Baš jeftin gol, ali je došao u pravom trenutku. Mi nemamo više šta da izgubimo i krećemo da igramo fudbal, šanse se nižu i onda erupcija oduševljenja. Na centaršut Jankovića, Žigić je samo loptu skrenuo u gol za 1:1 pred kraj prvog poluvremena
[youtube id=”R3SfP6_vJEg”]
Drugo poluvreme pokazuje da Roma nije mačiji kašalj i uglavnom se igralo ispred našeg šesnesterca. Sećam se da su imali i neke polušanse. Međutim, kad već nisu iskoristili prednost, u fudbalu uvek stiže kazna. Žigić proigrava Purovića, koji sa 15 metara u stilu rasnog napadača bombom pogađa bliži ugao Rominog gola za erupciju oduševljenja.
[youtube id=”pwz5FuY6H48″]
A onda je neko dobio crveni karton u Zvezdi (pišem sećanja pa neću guglati da vidim ko). Zvezda se povukla i grčevito branila prednost. I onda, najlepši momenat utakmice. Janković bez razmišljanja i gledanja šalje loptu preko pola, Žigić je nekako prihvata, izdržava start i onda levicom sa preko 25 metara pogađa rašlje Rominog gola. I ono malo glasa koje je do tad ostalo u meni je ičezlo tog trenutka.
[youtube id=”qt5Vrz2mPGY”]
Ni ovo nije bio kraj ludovanju i radovanju na stadionu. Poslednji minut meča, Luković pravi bespotreban faul i penal za Romu. Loptu uzima Kasano, hteo je u stilu Panenke da da gol Stojkoviću, ovaj je hvata živu za delirijum na stadionu.
Posle meča, kalkulacije i šta nam treba od papira za Francusku. Idealan dan za jednog Zvezdaša, pomagao da tribina izgleda bolje, družio se sa braćom, ostavio glas na severu i nagrađen sa tri gola u mreži Rome. Srce puno pa je moglo lepo da se spav. Daće nam svima Bog što više ovakvih trenutaka sa Zvezdom.
Додајте коментар