1. kolo, Evroliga, Crvena zvezda Telekom - Strazbur

Autor: CZBG, Stefan N.

Nova Evroligaška sezona za Crvenu zvezdu, treća zaredom, počinje! Prvi protivnik je ekipa iz Francuske, Strazbur.

Klub je osnovan 1929. godine, imaju jednu titulu prvaka države (2005), dok su prošle godine bili osvajači nacionalnog Kupa. Tri godine zaredom dolaze do finala nacionalnog prventsva, ali svaki put su ostaju kratkih rukava. Sva tri puta imali su prednost domaćeg terena. Poslednje dve godine, od njih je bio bolji Limož. Ovo će biti njihovo treće učešće u Evroligi (2005/2006, 2013/2014, 2015/2016). Trener francuske ekipe je ujedno i selector Francuske reprezentacije, Vinsan Kole. Koleu će ovo biti peta sezona na klupi Strazbura.

Tokom leta, praktično su doveli kompletnu startnu petorku, jedini izuzetak je kapiten ekipe 36-godišnji Luis Kembel, koji je startni plejmejker Strazbura. Evroligaka pojačanja za Francuze su: Vladimir Golubović, Mardi Kolins, Kajl Vims i Rodrig Bubua. Takođe, doveden je i mladi 17-godišnji nemački bek, Kostja Mušidi.

Strazbur je do utakmice sa Crvenom zvezdom odigrao tri utakmice u nacionalnom šampionatu. Izgubio je jednu, i dobio je dve utakmice. U poslednjoj utakmici i pobedi (71:62) protiv Antibesa, jasno je bila vidljiva skraćena rotacija, kao i vrlo verovatno neki vid pripreme za prvu Evroligašku utakmicu ove sezone. Trenutno zauzimaju deseto mesto u nacionalnom šampionatu.

Roster Strazbura po pozicijama, ove sezone, izgleda ovako:

Na poziciji plejmejkera, postoje tri igrača. Startni plejmejker je malopre pominjani Luis Kembl. Njegova minutaža će tokom sezone biti ograničena zbog godina. Kembl je košarkaš koji svojim iskustvo diktira tempo, pokušavajući tako da ekipa ne ‘divlja’ previše. Napadački nije toliko zastupljen, slabo je šuterski otvorio sezonu u prve tri utakmice. Igrao je prosečno oko 20 minuta. Procenti šuta nisu najsjajniji, 7/18 iz igre, od čega 2/10 u šutu za tri poena. 191cm visokom plejmejkeru u poslednje dve sezone drastično opadaju procenti u šutu sa distance. Zbog godina, ne koristi toliko više otvorene linije i šupljine u protivničkim odbranama. Više se oslanja na svoj šut. U ovakvoj selekciji ekipe, više je tu da ‘drži’ Bubuu, Vimsa i Kolinsa. Kembl ima pomoć u dva igrača, ali za očekivati je da je Pol Lekom dobiti prednost u odnosu na Frenka Nitilikinu (1998). Lekom je kombo bek, koji ima sjajne fizikalije pre svega. Odlično organizuje igru i sjajno izbacuje izlazni pas nakon pikenrola svojim saigračima (Bubua, Lelu i Vims). Napadački to izgleda dosta tanko sa njegove strane, šut nije nešto što je primarno u njegovoj igri. Dosta ekipa ga čuva ispod bloka kada namešta 2na2 igru sa svojim visokim igračem, puštajući ga da šutira sa distance – 7/18 iz igre ove sezone. Defanzivno odlično koristi svoje fizikalije, često ume ga uguši protivničku organizaciju igre. Vrlo verovatno je da će na kraju utakmice možda imati i najveću minutažu u bekovskoj liniji. Nešto što takođe treba spomenuti jeste i da dosta slabo koristi svoju levu ruku. Tako da mu protivničke ekipe često ostavljaju levu stranu otvorenu. Nitilikina je mlad plejmejker, i ne treba ga očekivati da zaigra na ovoj utakmici.

Na poziciji beka šutera sve počinje i završava se sa imenom Rodrig Bubua. Totalna napadačka sloboda u igri, oduzeti su mu defanzivni zadatci praktično. Kole mu je dao napadačku potpunu slobodu. Po prenosu lopte u polje napada, prva lopta je njegova. 27-godišnji, 188cm visoki bek šuter ima iza sebe 4 NBA sezone. Proveo je sve 4 sezone u Dalasu. Doživeo je istu sudbinu, kao i Gal Mekel. Nakon povrede leve šake, jednostavno se izgubio u rotaciji i vratio se u Evropu. Ne stidi se da uzme bilo kakav šut, i poseduje izuzetan napadački repertoar. Čak i sa visinom koju ima za tu poziciju, prodor igra mu nije strana. Izgleda dosta slabašno, i treba očekivati neke minijature sa Mekelom na niskom postu koji može to da odigra. Njegova izmena je mladi talentovani Nemac Kostja Mušidi, ali on isključivo popunjava roster od 12 imena. Mušidi je košarkaš čije vreme tek dolazi, i neko je ko se dosta dobro kotira na nekim NBA listama u svom godištu.

Pozicija niskog krila je možda od početka sezone i najstabilnija u ekipi Strazbura. Tu poziciju popunjavaju Mardi Kolins i Žeremi Lelu. Kolins često počinje utakmicu, ali po minutaži na poziciji niskog krila, prvi izbor Kolea je Lelu.

Kolins je neko ko već duže vreme igra u Evropi, prošla sezona u Poljskoj, bila je njegova možda I najbolja u karijeri. Poznat je kao igrač koji može da odigra na sve tri spoljne pozicije i izuetno je čvrst i stabilan igrač. Pozicioni napad kada je u igri, najčešće organizuje on ili malopre spominjani Lakomb. Nije među prvim napadačkim opcijama ekipe i uzima tzv. sigurne šuteve. Šut za tri poena mu nije jača strana. U tom segmentu igre, za sve vreme provedeno u Evropi, proslavio se samo u Olimpijakosu. Ono što treba napomenuti jeste da Kolins pokriva u velikoj meri i poziciju beka šutera, kada Bubua ili Lekom ne igraju na toj poziciji. Lelu je još jedan igrač koji treba da na ovoj poziciji donosi čvrstinu. Igra dosta jaku odbranu, a u napadu pre svega ćoškari i čeka svoju šansu da šutne za tri poena. Ume da šutne sa distance iz izlaznih kretnji, ali to daleko manje koristi. Ne koristi puno driblinga u napadu. Ove sezone otvorio je šuterski dosta dobro – 6/10. Tako da nije neko koga ćete ostaviti samog na liniji za tri poena ako skupljate na pikenrolu. Obzirom na čvrstinu koju poseduje, nije toliko prisutan na skoku.

Spolja linija se praktično svodi na 5 imena, od koje je jedno 36-godišnji veteran. Kolins i Lakom dosta učestvuju i u organizaciji igre, igri koja se dosta svodi na pikenrol. Obojica nisu toliko uspešni u šutu za tri poena kroz karijeru. Bubua često može da uzme neke nerezonske šuteve, dok je Lelu neko ko mora da čeka u uglovima terena da mu drugi iskreiraju otvorenu poziciju.
* Moglo bi se reći da ovakva spoljna linija, odgovara Zvezdinom centru Skorcanitisu, i da će se pikenrol francuske ekipe u velikoj meri braniti zonski ili da će se ići ispod bloka. Sem ako iz pika ne kreira Bubua.

Unutrašnja linija Strazbura počinje sa Kajlom Vimsom. 197cm visoki krilni centar, dosta je atipičan za tu poziciju. Neki igrači sa tom visinom igraju bekove. Primera radi Lakom je približne visine (196cm), a igra na poziciji plejmejkera. Vims igri Strazbura donosi ubrzanje, brži tempo, bržu igru. Dosta lako se odlučuje za šut, i pogađa ga od početka sezone u visokom procentu. Sa pozicije četvorke, postavlja “leteće blokove”, odnosno visoki pik, svojim plejmejkerima, nakon čega traži širinu odnosno šut. Takođe, kada se igra primarni pikenrol Lelu ili on su obično igrači koje plejmejker gleda, ako se odbrana skuplja na toj pik igri. Otud i toliko visoki procenti njih dvojice od početka sezone. Kombinovano šutiraju 12-21 za tri poena. Vims se u nekoj manjoj meri takođe u utakmicama u nacionalnom šampionatu spuštao na poziciju tri. Prva izmena Vimsa je Met Hauard. On je u ponedeljak doživeo prelom jagodične kosti na treningu, tako da možda neće ni dolaziti u Beograd. Prvi centar Strazbura je Crnogorac Vladimir Golubović. On je praktično jedina prava petica sa minutažom u francuskoj ekipi. Njegova igra se svodi na niski post ofanzivno, kao i da svojim fizikalijama brani reket. Napadački se još uvek nije našao od početka sezone. Unutrašnju liniju popunjavaju Bangali Fofana, od kojeg treba očekivati neke minute, pre svega zbog slabe forme Golubovića od početka sezone, kao i povrede koja je zadesila Hauarda. Fofana se pre svega oslanja na svoje fizikalije, i raspon ruku oko 223cm. Napadački to izgleda dosta jednodimenzionalno, i poentira praktično ispod samog obruča. Dok je peti visoki Roman Dupo.

Izuzetkom Hauarda, Vims će vrlo verovatno provesti sve svoje minute na poziciji četvorke. Tokom sezone, Vims se spuštao u nekim sekvencama na poziciju niskog krila. Sada to neće biti moguće. Žeremi Lelu je košarkaš koji igra isključivo trojku, dok Fofana napadački ne može da ponudi sa pozicije krilnog centra ono što Strazbur igra. Povreda Hauarda donosi i neke dobre stvari Strazburu, ako tako može da se kaže. Tokom sezone, protivničke ekipe su često skupljale dosta ofanzivnih skokova preko Vimsa i Hauarda, kada su oni bili zajedno na terenu na pozicijama ‘četiri’ i ‘pet’. Preko Golubovića, a pogotovo Fofane je izuzetno teško doći do ofanzivnog skoka. Iz defanzivnog skoka, dosta lako otvaraju tranziciju, I trče u leđa protivniku. To im omogućava visina koju i(ne)maju, kao i fizikalije.
* Ofanzivan skok je nešto što će Crvena zvezda morati da juri preko pozicije niskog krila. Kao što je napomenuto, Žeremi Lelu ne učestvuje preterano u skoku, i često zaboravlja svog čoveka. Iste probleme ima i Kajl Vims ali u manjoj meri.

Napadačka igra Strazbura je dosta brza, sa dosta dobrim protokom lopte. Praktično svi igrači imaju oko dve asistencije u proseku od početka sezone. Iz pikenrola ide prvi, taj izlazni pas, dok svakim sledećim traže najbolju poziciju za šut ili neko protivničko preuzimanje koje bi Kolins ili Bubua rešavali. Timski šutiraju preko 40% za tri poena u nacionalnom prventsvu – 20/48. Ovo nije preveliki broj šuteva, 16 po utakmici, tako da se ne može reći da se oslanjaju isključivo na šut za 3.
* Pogotovo su opasni u šuterskom segmentu kada su Bubua, Lelu i Vims zajedno na parketu. Jednostavno tada skupljanja na pikenrolu neće biti moguća. Sva iskakanja, skupljanja na pikenrolu francuske ekipe mogu biti kažnjena. Kada su Lekom i Kolins zajedno na parketu, moći će da se bira strana pomoći, na kojoj je jedan od njih dvojice.

Golubović i Fofana za dva poena šutiraju 13/31 (41%). Za centre koji poentiraju isključivo u reketu, ovo su dosta niski procenti. Sigurno je da će Sofoklis/Cirbes moći da se izbori sa njima, čak iako se odbrana bude igrala nešto šire, sa pritiskom na spoljnu liniju i šutere. Iako se Cirbes defanzivno u igri 1v1 nije proslavio protiv Mire Bilana i Luke Žorića za vikend u Zagrebu. Ovakvi procenti centara Strazbura jednostavno omogućavaju kockanje takve vrste u odbrani crveno-belih, da se izađe malo više i jače na spoljne igrače, a da se centri ostave da brane niski post u izolacijama.
* Prodor igra je nešto što je zastupljeno kod trojice igrača. Bubua, Lakom i Kolins. Sva tri igrača su sposobna iz situacija 1v1 da iskreiraju sebi poziciju za šut. Lakom je u tom triju najtanji (leva ruka). Obično iz tih prodora, najčešće se podvaljuje za visoke igrače, odnosno centre. Izuzetak je Bubua koji završava. Vims, kao i Lelu za dva poena najčešće poentiraju iz tranzicije.

Pritisak na loptu koji Crvena zvezda forsira je nešto što takođe treba napomenuti, jer će to sigurno dosta brzo izmoriti Kembla. Lekom nije neko ko na taj način može držati tempo duže vreme, jednostavno nije dovoljno iskusan. Kod Lekoma su česti padovi koncentracije u igri.

Zbog povrede koja ih je zadesila, francuski trener je odlučio da u Beograd dođu tek u sredu uveče, i da nemaju trening u Kombank Areni! Na takav korak se odlučio verovatno radi dodatnog uigravanja tima, jer je vrlo verovatno da će rotacija biti skraćena na samo 8 igrača.