Autor: CZBG, tuhachevski
Ove subote navršilo se tačno trideset šest godine od kako je Crvena Zvezda igrala u finalu kupa UEFA sa Borusijom iz Menhengladbaha. Bilo je to prvo veliko finale u nekom od evropskih kupova pod ingerencijom UEFA i najava onoga što će se desiti dvanaest godina kasnije i što će biti zlatnim slovima upisano u istoriji našeg voljenog kluba., te ćemo se u narednih nekoliko epizoda baviti baš ovom legendarnom generacijom Zvezde.
Naravno ne zaboravljamo da je i pre tog finala Crvena Zvezda osvojila Dunavski kup 1958. godine kao i Mitropa odnosno SE kup 1968.godine, ali ipak u odnosu na takmičenja pod ingerencijom UEFE ovo su ipak bila drugorazredna takmičenja, u kojima su učešće uzimale ekipe iz tadašnje Mađarske, Čehoslovačke, Poljske i drugih zemalja ali ipak nije bilo onih najjačih iz SR. Nemačke, Italije, Španije, Engleske i drugih koje bi ovom takmičenju dali na težini.
Šta reći o toj generaciji koja je po prvi put došla do finala jednog evropskog takmičenja. Iskreno govoreći malo ko je i od najvatrenijih navijača Crvene Zvezde davao nekakve šanse ovoj generaciji. A treba reći iskreno da je u ovom timu na početku sezone bio takav igrački kadar da i pored najbolje želje nije ulivao mnogo poverenja. Pred početak sezone promenjen je i trener. Gojka Zeca na klupi Crvene Zvezde zamenio je Branko Stanković. Ovaj proslavljeni stručnjak i još poznatiji fudbaler Crvene Zvezde i reprezentacije Jugoslavije ime je sticao pre svega na terenima i klubovima u Grčkom prvenstvu. Dok je u našoj zemlji nešto iskustva i uspeha imao samo vodeći Novosadsku Vojvodinu.
Osim toga u prethodnoj sezoni Crvenu Zvezdu su napustili odnosno prestali da igraju Dragan Džajić kome je inače ovo bila i debitantska sezona na funkciji direktora u Crvenoj Zvezdi. Takođe na polovini prethodne sezone naš tim je napustio još jedan vrhunski as Vladislav Bleki Bogićević koji je otišao u Njujorški Kosmos. Zoran Filipović je pred početak sezone otišao na odsluženje vojnog roka a na polusezoni ekipu je napustio i Mihalj Keri, stub odbrane i jedan od najiskusnihih fudbalera.
Treba napomenuti da je u prelaznom roku Crvena Zvezda od afirmisanih igrača dovela samo Cvijetina Blagojevića iz Tuzlanske Slobode, koje se Džaji posebno svideo prethodne sezone.
I sa ovim i ovakvim igračkim kadrom u kojem su iskreno govoreći ruku na srce odskakali samo Vladimir Petrović Pižon i Dule Savić, Branko Stanković je zasukao rukave i naporno radio i to pre svega na sticanju fizičke kondicije i snage što je uvek krasilo sve ekipe koje je vodio vrhunski stručnjak.
Protivnik u prvom kolu moglo bi se reći bio je da kažemo po meri Crvenoj Zvezdi, ne prejak ali dovoljno nezgodan kao i sve istočno Nemačke ekipe, Dinamo iz Berlina. Setimo se samo 1969.godine i ispadanja od Forverca ali i istorijskih mečeva iz 1971.godine protiv Karl Cajsa iz Jene.
Prva utakmica odigrana je u Berlinu. Ekipa je ispraćena sa zebnjom koliko zbog nedovoljnog poznavanja protivnika toliko i zbog još većeg nepoznavanja sopstvenih mogućnosti. A tamo, jad i čemer. Gore nije moglo. Od ubedljivog poraza gora je bila loša i anemična igra našeg tima koja je odslikavala svu našu nemoć na toj utakmici i ujedno davala malo nade za revanš.
Prvo kolo
DINAMO BERLIN – CRVENA ZVEZDA 5:2 (3:2)
Berlin, 13.IX 1978, Stadion: Friedrich Ludwig Jahn Sportpark. Gledalaca: 35.000. Sudija: Gianfranco Menegali (Italija).
Strelci: 1:0 Hans-Jürgen Riediger (17′), 2:0 Wolf-Rüdiger Netz (20′), 3:0 Hans-Jürgen Riediger (27′), 3:1 Miloš Šestić (36′), 3:2 Dušan Savić (38′), 4:2 Hans-Jürgen Riediger (72′), 5:2 Bernd Brillat (90′).
DINAMO (B): Bodo Rudwaleit, Michael Noack, Arthur Ullrich, Bernd Brillat, Norbert Trieloff, Frank Terletzki, Lutz Eigendorf, Reinhard Lauck, Wolf-Rüdiger Netz, Hans-Jürgen Riediger, Ralf Strasser.
Trener: Jürgen Bogs.
CRVENA ZVEZDA: Aleksandar Stojanović, Zoran Jelikić, Milan Jovin, Slavoljub Muslin, Mihalj Keri, Zlatko Krmpotić (76′ Ivan Jurišić), Vladimir Petrović, Cvijetin Blagojević, Dušan Savić, Miloš Šestić, Nedeljko Milosavljević (61′ Zdravko Borovnica).
Trener: Branko Stanković.
[youtube id=”2UnymeRYGN4″]
Jedino dobro što je bilo na ovoj utakmici to su bila ta dva gola Crvene Zvezde a koja su postigli Miloš Šestić i Dušan Savić a koja su davala kakvu takvu nadu za revanš.
A o revanšu šta reći. Bila je to jedna od najuzbudljivijih utakmica koja je odigrana na našem stadionu a takvih je bilo mnogo, a da je završena sa hepiendom.
I ono malo njih koji su verovali u ovaj tim Crvene Zvezde pred revanš utakmicu zanemelo je kada je snažni Ridiger u 12. minutu doveo Dinamo u vođstvo ( uz napomenu da nam je isti igrač i u prvoj utakmici dao tri gola). Retki su bili oni kojima je Crvena Zvezda na srcu a da su u tom trenutku bilo da su se nalazili na stadionu ili pored svojih radio aparata verovali u preokret. A baš to se dogodilo, počev od Savićevog izjednačujućeg gola u 58. minutu preko dva gola koja je postigao Borovnica do onog u poslednjim sekunadama utakmice a koji je bio u stvari autogol Lauka uz svesrdnu pomoć Miloša Šestića, koji će ovaj tim voditi iz trijumfa u trijumf i na ostalim utakmicama sve do finala.
Prvo kolo – revanš utakmica
CRVENA ZVEZDA – DINAMO BERLIN 4:1 (0:1)
Beograd, 27.IX 1978, Stadion: Marakana. Gledalaca: 50.000. Sudija: Šandor Kuti (Mađarska).
Strelci: 0:1 Hans-Jürgen Riediger (12′), 1:1 Dušan Savić (58′), 2:1 Zdravko Borovnica (69′), 3:1 Zdravko Borovnica (80′), 4:1 Reinhard Lauck (90′, autogol).
CRVENA ZVEZDA: Aleksandar Stojanović, Zoran Jelikić (55’ Zdravko Borovnica), Milan Jovin, Slavoljub Muslin, Mihalj Keri, Nikola Jovanović, Vladimir Petrović, Cvijetin Blagojević, Dušan Savić, Petar Baralić (46′ Dušan Lukić), Miloš Šestić.
Trener: Branko Stanković.
DINAMO (B): Reinhard Schwerdtner, Norbert Trieloff, Michael Noack, Bernd Brillat, Arthur Ullrich, Lutz Eigendorf, Reinhard Lauck, Frank Terletzki, Roland Jüngling, Wolf-Rüdiger Netz (70′ Ralf Strasser), Hans-Jürgen Riediger.
Trener: Jürgen Bogs.
[youtube id=”BlukJRNdAH8″]
U drugom kolu žreb nam i jeste i nije bio naklonjen. Dobili smo ekipu iz Španske lige koja je dovoljno atraktivna ali sa malo evropskog iskustva i igračkim kadrom koji nije bio za podcenjivanje ali koji se mogao eliminisati. Međutim, kao i uostalom u svim narednim utakmicama sve do finala još veća nepoznanica bio je naš tim, u koji je i dalje malo njih verovalo.
Prva utakmica odigrana je u Hihonu. Bilo je to jedno lepo fudbalsko veče i izvojevana pobeda bez primljenog gola, uz pogodak Cvijetina Blagojevića u 84. minutu. Posle ove utakmice malo ko je verovao da će se Crvena Zvezda toliko mučiti u revanšu i strepeti sve do poslednjeg minuta, ali to je bila odlika svih Zvezdinih utakmica odigranih u ovoj sezoni.
Drugo kolo
SPORTING GIJON – CRVENA ZVEZDA 0:1 (0:0)
Hihon, 18.X 1978, stadion: El Molinón. Gledalaca: 47.000. Sudija: John Carpenter (S. Irska). Isključen: Jovanović 30’ (CZ).
Strelac: 0:1 Cvijetin Blagojević (84′).
SPORTING GIJON: Castro, Maceda, Cundi, Redondo (30′ Ciriaco), Uria, Joaquin, Enzo Ferrero, David (67′ Mesa), Rezza, Moran, Quini.
Trener: Vicente Miera Campos.
CRVENA ZVEZDA: Aleksandar Stojanović, Nikola Jovanović, Zlatko Krmpotić, Slavoljub Muslin, Mihalj Keri, Dragan Miletović, Vladimir Petrović, Cvijetin Blagojević (87’ Nedeljko Milosavljević), Dušan Savić, Zdravko Borovnica, Petar Baralić (82’ Ivan Jurišić).
Trener: Branko Stanković.
Drugo kolo – revanš utakmica
CRVENA ZVEZDA – SPORTING GIJON 1:1 (0:1)
Beograd, 1.XI 1978, stadion: Marakana, sudija: Georges Konrath (Francuska)
Strelci: 0:1 Zdravko Borovnica (22′, autogol), 1:1 Vladimir Petrović (80′).
CRVENA ZVEZDA: Aleksandar Stojanović, Zlatko Krmpotić, Milan Jovin, Slavoljub Muslin, Mihalj Keri, Dragan Miletović (33’ Petar Baralić), Vladimir Petrović, Cvijetin Blagojević, Dušan Savić, Zdravko Borovnica, Miloš Šestić (88’ Nedeljko Milosavljević).
Trener: Branko Stanković.
SPORTING GIJON: Castro, Ciriaco, Cundi (67′ Abel Diaz), Maceda, Rezza, Mesa, Moran, Joaquin, Quini, David (87’ Doria), Ferrero.
Trener: Vicente Miera Campos.
Dodajte komentar