autor: CZBG, Vladimir J.
Pobedom u Zagrebu nad ekipom Cedevite, ukupno trećom u finalnoj seriji, Crvena zvezda je osvojila prvu titulu prvaka regionalne lige. Bilo je ovo 13. učešće crveno – belih i tek drugo finale. Takođe, prvi put u sedam decenija dugoj istoriji kluba, osvojena su dva trofeja u sezoni(u februaru je osvojen Kup Radivoja Koraća). Ovaj istorijski uspeh je ostvaren u Zagrebu, gradu koji je po mnogo čemu ostao duboko urezan u sećanju Zvezdinih navijača, po utakmicama koji su njihovi ljubimci odigrali sa Zagrebačkim rivalima a koje sa punim pravom nose epitet kultnih.
U najlošijem sećanju je 3. utakmica finalne serije plej-ofa 1984. u prepunom Domu sportova. Prethodno su crveno – beli eliminisali Partizan u četvrtfinalu i Zadar u polufinalu. U prvoj utakmici u Zagrebu(Cibona kao prva u regularnom delu sezone je imala prednost domaćeg terena) slavili su domaći rezultatom 78:76, a crveno-beli su uzvratili pred svojim navijačima 87:79. Pred odlučujuću utakmicu, na stolu je bio ulog veći od same titule – potpis nadolazeće zvezde svetske košarke Dražene Petrovića. Iako su za mladog šibenčanina bili zainteresovani Partizan, Cibona i Crvena zvezda, javna tajna je bila da će preći u onaj klub koji bude igrao Kup šampiona. Dakle, prvaka, odnosno pobednika 3. utakmice finalne serije. U poslednja dva minuta Zvezda je ušla sa jednim poenom prednosti i imala napad da sebi obezbedi mirniju završnicu. Tu prednost se sačuvali do samog kraja, jer su na obe strane pogodili prvo Čutura za Cibonu, a zatim i Nikolić za Zvezdu. Činilo se da će Zvezda uspeti da odbrani minimalnu prednost, ali je pravo niotkuda Nakić pogodio poluhorog levom rukom, verovatno prvi i poslednji put u životu. U preostalih nekoliko sekundi pokušao je Karadžić sa više od pola terena, ali lopta je nažalost stigla samo do prvog obruča.
[youtube id=”XWIdnwChE-A”]
Tri godine kasnije, Zagreb je dočekao još jedan spektakl. Ponovo isti rivali, ponovo majstorica, samo ovog puta u polufinalu plej-ofa. Cibona nikad jača, 22-0 skorom u regularnom delu sezone, sa dve titule prvaka Evrope u prethodne dve godne. Na klupi crveno-belih sedeo je Vlade Đurović, trener koji je samo godinu dana ranije uspeo da napravi najveću senzaciju u istoriji jugoslovenske košarke, kada je sa Zadrom odneo pobedu nad favorizovanom Cibonom, takođe u odlučujućoj trećoj utakmici, i na taj način uskratio Dražena i ekipu za najmanje jedan, već viđen trofej. Meč je imao zanimljivu uvertiru po rečma Đurovića:
“Cibona je pogrešila kad je za majstoricu njenu svlačionicu stavila do naše, jer to nije bio običaj. U jednom trenutku, čujem preko zida Dražen se nešto zeza, a pošto znam da me čuje, kažem mu: „Dražene, obukao sam iste pantalone, isti džemper, istu košulju, iste cipele, iste čarape kao prošle godine”!. Onda tajac, pa on dobacuje: „Šta ti to vredi”? „Vredi, vredi, videćeš”, kažem na kraju ja, i tako bude.“
Zvezdini džokeri u ovoj utakmici su bili dva klinca – Nebojša Ilić koji je pogađao trojke u odlučujućim trenucima i Bane Prelević, koji je te večeri odigrao utakmicu života. Ubacio je 32 poena. Naravno uz neizostavnog Zokija Radovića, koji je verovatno bio jedini igrač u zemlji koji je koliko-toliko mogao da čuva Dražena. Još jedna triler završnica, ali ovog puta fortuna je bila na strani crveno-belih, 102:103 i finale sa Partizanom. Nažalost, crveno-beli nisu imali snage za još jedan podvig.
[youtube id=”5P-Y0QY7wtM”]
Sinoć, 31 godinu posle Nakićevog poluhoroga, na istom mestu, u maloj dvorani Doma Sportova u Zagrebu, ovog puta protiv Cedevite, Crvena zvezda je ispisali jednu on najslavnijih stranica svoje istorije. Nije to samo prva šampionska titula od 1998. godine, ili prvenac u regionalnoj ligi koji crveno-beli igraju od sezone 2002/03. Crvena zvezda je poslednji put bila najbolja na ex-yu prostorima 1972, što znači da se vratila na tron posle 43 godine. Verovatno bi taj post bio mnogo kraći, a istorija košarke na ovim prostorima značajno drugačija i povoljnija po crveno-bele da je ishod Zagrebačke majstorice ’84 bio drugačiji. Ipak za propuštenim šansama ne treba žaliti, nego učiniti sve da se neke nove koje se ukažu u budućnosti, iskoriste. Crvena zvezda je svoju šansu čekala nekoliko decenija i sinoć, 30. aprila 2015. u Domu sportova dočekala. I iskoristila.
Dodajte komentar