Autor: CZBG
Posle nekoliko meseci spekulacija, povučeni su prvi potezi u sukobu između Međunarodne košarkaške federacije (FIBA) i Udruženja evropskih profesionalnih klubova i liga (ULEB). Ceh je platila ABA liga. Da li posle ovog početkog koraka predstoji novi napad, ovog puta na Evroligu, ili će to biti još jedan u lako osujećenih pokušaja povratka najznačajnijih klubskih takmičenja pod okrilje FIBA, ostaje da vidimo u narednom periodu.
Isključenje ABA lige
ABA liga od 1. maja 2015. više nije članica Međunarodne košarkaške federacije(FIBA) odlukom Borda evropskog ogranka ove organizacije. U kratkom dopisu u kojem je izvršni direktor FIBA Kamil Novak obavestio predsednika ABA lige Radovana Lorbeka piše:
“Bord FIBA je razgovarao o statusu vaše lige, koja nije bila u stanju da dokaže da ispunjava sve zakonske i regulatorne zahteve. Odbor je odlučio da povuče priznanje Jadranskoj lige. Ova odluka stupa na snagu na kraju sezone 2014/2015, odnosno 1. maja 2015.”
Koje to zakonske i regulatorne zahteve ABA liga nije ispunila nije navedeno. Ipak, ono što je poznato je da je pre nekog vremena, FIBA zahtevala od ABA ligi da joj se dostavi dokumentacija o vlasničkoj i upravljačkoj strukturi ABA lige, zatim da li je ABA liga formalno priznata od nacionalnih saveza svih klubova, da li predstavnici nacionalnih federacija učestvuju da sastancima ABA ili “Sidra d.o.o“(preduzeća koje upravlja ligom).
Sto se tiče vlasničke strukture, ona je manje – više poznata i ne previše sporna. Kao i većina evropskih košarkaških liga, radi se o zajedničkom vlasništvu klubova i privatnih lica. Konkretno, po 20% udela u vlasništvu imaju Olimpija i Bosna, Crvena zvezda, Partizan, Budućnost, Cibona, Zadar i Split po 6,66%, što čini udeo klubova od 80%. Preotalih 20% dele osnivači Roman Lisac, Radovan Lorbek, Zmago Sagadin, Josip Bilić, Danko Radić i Božo Milićević.
Ono zbog čega je liga najverovatnije „pala“ pred ogranima FIBA je priznavanje lige od strane nacionalnih saveza. Naime, sporazumom potpisanim u Kranjskoj kori 2006. nacionalni savezi su priznali ABA ligu, sto je nešto kasnije, 2009. godine učinila i FIBA. Ipak, u međuvremenu sporazum je promenjen od strane ABA lige pa su tako u ligi nastupali predstavnici Bugarske i Mađarkse, čiji nacionalni savezi nisu priznali ABA ligu. Takođe, kalendar dogovoren 2006. je ove godine, zbog uvođenja plej-ofa prekoračen, pa će termini ABA lige nekih 7 do 10 dana ući u termine predviđene za nacionalne lige. Zbog svega toga smatra da je dogovor iz 2006. više ne važi. Naravno, ovo je bio samo povod za isključenje ABA lige, dok je uzrok nešto mnogo krupnije.
ABA liga – idealna meta
Opšte je poznato da već deceniju i po traje sukov između Međunarodne košarkaške federacije(FIBA) i Udruženja evropskih profesionalnih klubova i liga(ULEB). Sve je počelo još 2000. godine kada su se klubovi otrgli iz Fibe, ogranizovali se i osnovali svoje takmičenje – Evroligu. U sezoni 2000/01 smo imali dve “evrolige”, FIBA Suproligu i Evroligu, i dva prvaka evrope – Makabi po Fibi i Kinder po Ulebu. Dvovlašće je trajalo samo jednu sezonu, a pobedu su odneli klubovi i Evroliga. Već 2002. skoro sve najznačajnije evropske lige su postale članice ULEB-a poput španske, italijanske, grčke, francuske, nemačke… Ovim je FIBA izgubila svaku ingerenciju nad evropskom klupskom i sve do skoro se bavila isključivo reprezentativnom košarkom. Posle 15 godina FIBA je ponovo preduzela korake sa krajnim ciljem da se evropska klupska košarka vrati pod njeno okrilje. Kao najslabija karika i idealna meta za početni udarac izabrana je ABA liga.
ABA liga nije kompaktna imajući u vidu da se sastoji od klubova iz čak 8 nacionalnih saveza. U mnogim savezima postoji nezadovoljstvo jer su vremenom nacionalne lige izgubile prohodnost kao evropskim takmičenjima i to je u potpunosti preneseno na ABA ligu. Takođe, mnogi klubovi koji se takmiče u nacionalnim ligama su nezadovoljni što na susrete sa najkvalitetnijim klubovima iz države moraju da čekaju poslednja dva meseca sezone, kada su termini predviđeni za nacionalne superlige. Liga nikad nije naišla na punu podršku šire javnosti, nekad iz opravdanih, a nekad iz neopravdanih razloga. Sve to ovu ligu čini idealnom za početnu metu u nadolazećem sukobu. Treba napomenuti da ovi prostori od davnina delegiraju veliki broj administrativaca na najviše položaje u FIBA, a da se nedavno u rad FIBA uključio i Dejan Bodiroga, donedavni potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije koji se u više navrata zalagao protiv ABA lige.
Stanje na terenu
Neki akteri su se već svrsteli na jednu ili drugu stranu, do se neki još nisu oglašavali. Neka gruba podela bi bila da su savezi sa jedne, a klubovi sa druge strane. Opet velika su razmimoilaženja i među savezima. Slovenački košarkaški savez zastupa “najtvrđi” stav, oni žele da se prohodnost ka evropskim takmičenjima vrati domaćoj ligi. Košarkaški savez Srbije ima sličan stav, ali žele da ipak očuvaju regionalnu ligu svesni da domaća ne može da obezbedi željeni kvalitet u ovom trenutku. Košarkaški savezi Bosne i Hercegovine, Crne Gore, ako je suditi po nastupima njihovih čelnika, zagovaraju trenutni model regionalne lige, uz njihovo uključivanje u njeno upravljanje. Košarkaški savez Hrvatske je nezvanično stao uz čelnike ABA lige. Klubovi mahom podržavaju koncept ABA lige, uključujuči i slovenačku Olimpiju, mada ne bi imali ništa poritv da se malo više pitaju, naročito kada je podela profita u pitanju.
Fibini argumenti i mehanizmi
Jasno je da FIBA mora imati dobre argumente u svojim rukama ukoliko želi da preuzme takmičenja od ULEB-a. Ono što njeni čelnici nude je, kako se moglo saznati kroz medije, koncept takmičenja po ugledu na UEFA, gde će se maksimalno iskoristiti komercijalni sadržaju i na taj način od košarke napraviti profitabilan sport, što trenutno nije slučaj. Utisak je da je ovo lakše obećati nego ispuniti. Ako ne “upale” argumenti, sasvim sigurno je da FIBA ima i određene mehanizme. To bi pre svega pogodilo sudije, koji već godinama sede na dve stolice, sudeći u ULEB-ovim takmičenjima kao i na Fibinim reprezentativnim. U slučaju sada već nepriznate ABA lige, arbitri koje budu sudili u ovoj ligi, mogu da budu skinuti sa Fibine liste, pa na taj način ostanu bez značajnih premija. Takođe, eventualne “neposlušne” saveze Fiba može da kazni eliminacijom iz reprezentativnih takmičenja.
Ono što treba napomenuti je da je ABA liga bila nepriznata od strane FIBA od 2002. do 2009. godine i da je za to vreme najnormalnije funkcionisala, sve zbog čvrstog odnosa sa ULEB-om. Za razliku od nacionalnih liga, još 2002. ABA je izabrala pobedničku stranu, i jedina je liga sa ovih prostora koja je član ULEB-a. Ona i dalje ima čvrste pozicije u Barseloni. Ipak iako je sa te strane sigurna, njena sudbina će ipak zavsiti od ishoda sukoba između velikih, kao što je to na ovim prostorima od vajkada bilo.
Ovim povodom oglasio se i Roman Lisac:
[youtube id=”IIDi7NODxzs”]
Додајте коментар