Autor: CZBG, naka
Nekad se pominjao film Dan mrmota, dok kod nas je zvanično Godina Mrmota. Svake godine (od kad se Zvezda brani od zlog spoljnjeg neprijatelja) u ovo vreme smo u sličnoj situaciji. U upravi su razni isluženi politikanti, menadžeri koji ne mogu organizovati ni svoj odlazak na pijacu, “sportski” radnici koji su sticali “znanje” u ambijentu lopovsko kriminogenog fudbalskog saveza, treneri kvalifikovani u nadaleko čuvenoj Bata đorinoj akademiji. Naravno u takvom ambijentu se nadovezuju “branitelji” koji je brane od svega samo ne od prethodno pobrojanog i mladi i perspektivni povratnici od 30 i kusur leta ili otkrovenja iz jelenligaškog ambijenta. Jbga, recept koji dobija se ne menja.
Šta ostaje normalnom čoveku da radi? Oni više normalni su digli ruke odavno. Ostali su zaluđenici koji nisu znali šta bi sa sobom subotom popodne a i nisu želeli da izgube jednu lepu vezu sa detinjstvom. Njima je bilo najgore. Gledali su uništavanje pod okriljem branjenja. Gledali su vređanje ljudske inteligencije, gledali su ubijanje člana porodice. Bolelo ih je da gledaju terapije koje je član primao od strane konzilijuma hoštaplera i glavnih sestara (braće) koji imaju nezvanični sertifikat za davanje morfijuma da podrže konzilijum. Zvezdaši su mogli samo kroz prozor da gledaju pacijenta dok je na aparatima, a konzilijum i sestre (braća) gledaju da podele imovinu. Jbga, pacijent je bio imućan. Stekao je mnogo za života. Nije im potreban živ i vitalan jer bi ih sam izbacio iz bolničke sobe. Potreban im je baš ovakav. Na aparatima, da ga mogu pokazivati ljudima kod kojih bi izazvali emocije ili koji ne znaju za njegovo stanje (ako su daleko). Na taj način još neko grebanje od “donacije” ili viski i bombonjera u kesi.
Naravno, nisu sami. Tu su i direktori bolnice pod čijim plaštom se sve i radi. Nezaobilazni ljudi iz odnosa sa javnošću koji “verno” prenose stanje pacijenta a bogme i priprete ako bi nekom palo na pamet da se raspituje oko terapije.
Pacijentu nije sve gore i gore. On odavno nema vitalne funkcije. On u ovom stanju može da vegetira godinama. On uvek može biti sredstvo da se ubaci nešto u džep ili da se koristi njegovo ime za neku ličnu promociju gde bi se posredno ostvarila lična satisfakcija. To je najgore.
Obzirom da zvezdaš ne može doći do pacijenta, ostaje mu samo da se distancira tj prestane da obigrava oko bolnice. Na taj način bi se možda bar malo opustili drugari unutra, pa bi možda sestra tokom usisavnja slučajno izvukla utikač iz aparata za održavanje. Da ga bar dostojno sahranimo ili usled šoka možda revitalizujemo (šansa promil). U svakom slučaju želim nam to. Što bi se reklo, Sve najgore! To nam je jedina nada.
Dodajte komentar