Autor: CZBG, Popović N.
Nit’ manjih očekivanja, nit’ većeg uspeha. Tako bi mogli u jednoj rečenici opisati sezonu ’78-’79. Tog leta ’78. za trenera dolazi Stanković, a igrački kadar ponovo doživljava brojne promene. Džaja se oprašta i postaje sportski direktor (za mene nejasan potez jer u tom trenutku je bio najbolji igrač zemlje). U JNA odlaze Filipović i Nikolić, u inostranstvo Baralić, Sušić, Radović, dok je Stamenković bio hronično povređen.
Džaja radi svoj prvi prelazni rok na zaprepašćenje svakog navijača. Dovodi skoro pa anonimuse iz druge lige – Jovina, Jurišića, Ljukovčana i Blagojevića (koji nije bio standardan ni u Slobodi iz Tuzle). Veliki bata Stane u takvoj situaciji pravi ratnički i fajterski tim. Maksimalna fizička sprema (pričalo se o kondicijonom treneru Rusu i o prostoriji pod zapadnom tribinom sa čudnim spravama za vežbanje). Germanski uporan, taj tim je grizao 90 minuta. Obično su jugoslovenske ekipe padale u finišu, ali taj Stanetov tim, prvi i jedini put u istoriji, dobijao je mnoge evropske duele u samom finišu.
Početak je bio pomalo kilav, kako u domaćoj ligi, tako i u Evropi. Kući nekoliko neočekivanih poraza, a u kupu Uefa u prvom kolu poraz u Berlinu od 5:2 . U revanšu na Mari, na poluvremenu 0:1. Drugo poluvreme ludo i čudo nad čudima – 4:1 za nas i prolaz. To je jedini dvomeč koji je odudarao u toj Stankovićevoj eri u Zvezdi. Svi ostali mečevi su bili čvrsti, sa malo golova – 1:0 na Mari, 1:1 u revanšu. Tako je izbačen i sledeći rival – španski Sporting. Do duše, pobeda u Španiji, remi na Marakani.
U trećem kolu izvukli smo slavni Arsenal koji je u tom trenutku u velikoj formi. Prvi je u svom prvenstvu, a u prethodnom kolu kupa Uefa izbacili su moćni Hajduk (Šurjak, Jerković, Mužinić), prosto se poigravajući sa njima. Prvi meč na našem stadionu pred 100 hiljada navijača protekao je u rovovskoj borbi dva velika tima. Kiša, koja je lila kao iz kabla, i stanja terena, više je odgovaralo Englezima. Ipak smo dobili utakmicu golom Blagojevića kojeg je postigao na samom početku meča.
Revanš je odigran 6. decembra i po mnogo čemu je ušao u anale našeg kluba. Opet je to bila čvrsta utakmica sa malo prilika za gol, da bi u 68. minuti Englezi preko Sanderlenda poveli i tako anulirali prednost Zvezde iz Beograda. Zvezdini igrači tada kreću na sve ili ništa i u 87. minutu prave 14 dodavanja, a da Englezi nisu pipnuli loptu. NEĐA DO PIŽONA, OVAJ PETOM DO BLAGOJA, CENTARŠUT NA PRVU STATIVU I VOLEJ DULETA ZA 1:1…A NA HAJBERIJU MUK!
[youtube id=”0ZSLx6atA6w”]
Na kraju te sezone, ovaj gol je od Uefe proglašen za najlepši te sezone u evropskim kupovima. Englezi su ga proglasili za najlepši gol jedne gostujuće ekipe na Hajberiju.
Zvezda je izbacila Arsenal i nastavila put ka finalu kupa Uefa, a legendarni golgeter Dule Savić postao je najpopularniji fudbaler bivše države – čovek o kome su se snimali i filmovi i prvi naš igrač kome je Marakana počela da skandira i ime i prezime. Duuuuleee Savić – ostao je poklič za sva vremena iz kopa Marakane.
A naš klub tih godina postaje dominantan u odnosu na ostale klubove velike četvorke i jedini klub sa istoka (uz Steau) koji se mogao ravnopravno nositi sa klubovima bogatog Zapada. A ja i sad’ mislim da se ne bi desio samo jedan Bari, da nas nisu svesno uništili.
Dodajte komentar