Autor: CZBG, izvor: Sport
Temelj nove „ekipe” Crvene zvezde u 2015. godini treba da predstavlja Aleksandar Luković (32), koji je konačano posle nekoliko pokušaja ponovo član Crvene zvezde. Prošlo je osam i po godina od odlaska sa „Marakane” u Udineze, a prekaljeni internacionalac je posle završnog čina sa Zenitom čekao još nekoliko meseci da obuče crveno-bele boje i da završni krug karijere odradi u svojoj zemlji.
U krugu porodice u rodnom Kraljevu i u kući na Goču popularni Lune proveo je Novogodišnje i Božićne praznike spremajući se za 8. januar i prozivku u Ljutice Bogdana…
– Navikao sam se na zimu u Rusiji, ali lepo je kad smo svi porodično na okupu. Prva želja je dobro zdravlje za naredne dane, a zatim i uspešne partije na terenu. Prošao sam mnogo puteva i drago mi je da sam se ponovo vratio na mesto uspeha u moj omiljeni klub. Kao profesionalac dugo sam proveo preko granice i osetio sam potrebu da je ovo najbolji izbor – kaže otvoreno za „Sport” Luković.
Dugo je bilo potrebno da se složi čitava priča, a često je bilo mimoilaženja.
– U pitanju je po meni samo surova realnost. Visok ugovor u Zenitu je pre godinu dana bio nepremostiva prepreka i tada sam se pomiro sa takvom činjenicom. Sedeo sam čekao da vreme učini svoje, a onda u avgustu je došlo do moje greške. Iz ove perspektive ne mogu da vratim vreme i čekajući još neki inostrani voz propustio sam otvorenu ponudu Zvezde.
Vaganjima je došao kraj tokom polovine oktobra prošle godine.
– Stavio sam definitivno tačku i otišao na završni razgovor sa ljudima iz Zvezde. Video sam da me žele svim srcem, a kod mene je proradio i inat da u teškim trenucima pomognem klubu u kojem sam proveo lepe godine. Ja se ovde osećam kao u svojoj kući, prošao sam školu i borio se za status posle dolaska iz Sloge. Imamo obostran interes, a to su da pokušamo da osvajamo trofeje i ređamo pobede.
Dogovor je skockan i samo se čekalo kucanje ugovora.
– Dao sam reč i za mene su eventualno ostale ponude iz inostranstva gurnute u fioku. Jednom sam se opekao, a čovek se uči na sopstvenim greškama i ne voli da ih ponavlja na sosptvenoj koži. Hoću da igram, pošto imam čeličnu volju da pomognem napretku.
Pauza od utakmica je ponekad osveženje, a i mač sa dve oštrice kada se juri forma.
– Nisam sedeo skrštenih ruku. Trenirao sam sa ekipom i tokom raspusta dodatno radio i trčao. Svakako da fali takmičarski tonus, a on se nadoknađuje kroz pripremni period i sa mojim iskustvom se brzo ulazi u pravi ritam.
Ciljevi su uvek dostižni uz maksimalni angažman.
– Navikao sam da se borim. Nisam odustao, ni kada sam morao da se kalim u Jedinstvu sa Uba i onda posle dolaska u Italiju da igram za Askoli. Mnoge stvari su mi bila škola da onda u Udinezeu imam zenit koji me je doveo do ruskog Zenita. Usponi i padovi su sastavni deo kod većine igrača, a po meni je samo važno da su prisutne pozitivne vibracije.
Pojedinačan doprinos je važan mada i ostali u ekipi moraju da imaju ambicije.
– Ovde se od malih nogu učiš da su pobede bitne, a da iz poraza mora da izađeš jači i bolji. Prepoznajem kod momaka entuzijazam da budu dobri, kako bi otišli dalje da se pokazuju negde u Evropi, ali moraju da znaju da bez pravog učinka za Crvenu zvezdu neće sebi lako otvoriti vrata. Mora da se radi mnogo i konstantno bude na nivou.
Život profesionalca donosi često raskoš, ali i stalna odsustva od kuće.
– Navikneš se na takav ritam, a kada dobiješ malo slobodno onda uživaš mada su misli uvek prisutne šta nas čeka sutra ili za mesec dana. Malo opuštanje donosi problem pošto zamene čekaju svoju priliku i konkurencija te tera da dobro odrađuješ posao. Ako ne iskoristiš svojih „pet minuta” brzo se vraćaš na početak.
Vratiti se u Zvezdu koja je u silnim problemima za mnoge je sulud potez ako je imao ovakvu karijeru.
– U životu nije uvek sve med i mleko. Podvukao sam crtu, shvatio da je vreme da se na neki način odužim mojoj Zvezdi za sve što mi je pružila. I za mene je bitno da sam prihvaćen na pravi način i jedva čekam da krenemo da se spremamo za prolećne izazove.
Predstoji petnaest utakmica, a zaostatak je šest bodova za Partizanom.
– Veliki rival ima dobru zalihu, ali pored svega mi se nećemo odreći trke. Treba verovati da možemo sve da pobedimo što iz ove perspektive i izgleda (ne)moguće. Ipak, čuda se dešavaju i na nama glavnim akterima je da pokušamo i nećemo ništa izgubiti pošto su nas mnogi prerano „otpisali”.
U Italiji je popularna moda, a u Rusiji su specifična putovanja i u Srbiji si među svojima.
– Nisam idealista, ali jesam porodičan čovek. Deca polako odrastaju mi kao roditelji im pomažemo savetima. Lepo je bilo u Udinama i zatim Sanktpetersburgu, ali letenja satima na gostovanja su surova mada se navikneš posle par puta. Ipak, ovde si omiljen i svoj na svom što je za mene važan faktor.
Na kraju zajednički izazovi su ispred Lukovića i Crvene zvezde.
– Pokušaćemo da u svlačionici budemo jedna porodica, da se borimo kao „lavovi” i onda imamo pravo da se nadamo najboljem. Tako sam naučen, a uspećemo tu nemam dilemu. Samo odgovorno, radno i korak po kora prema ciljevima – poručio je na kraju Luković.
KUMOVSKA LEVA STRANA
Tako se namestilo da jedan ode, a da drugi dođe u Crvenu zvezdu. Ipak, prst sudbine je ponovo doveo kumove Lukovića i Anđelkovića da igraju u istim bojama naredne sezone.
– Ispunila nam se i ova zajednička želja da zajedno pokrivamo levu stranu, a očekujem da bude sve pod konac – smatra Luković.
NASTUPI ZA SRBIJU
Igranje za reprezentaciju Srbije svakako popravlja imidž svakom fudbaleru, pa i Luković je imao priliku da 28 puta nosi dres „orlova” i nastupa na SP u Južnoj Africi 2010. godine.
– Uvek sam sa mnogo motiva nastupao za Srbiju. I kada sam se povukao svim srcem sam za svoje naslednike da budu ako mogu još bolji – ističe Luković.
NIJE DOVOLjAN TALENAT
Nema uspeha bez mnogo odricanja i rada na treninzima, a ovaj recept krasio je Lukovića kroz čitavu karijeru.
– Ako nisi sto posto posvećen poslu onda dolaze problemi i kada nisi u planu trenera treba da zapneš da pokažeš da je možda napravio grešku. Mlađi treba da znaju da nije samo dovoljan talenat da budu vrhunski – rekao je Luković.
Додајте коментар