Autor: Vladimir J
Leto 2014. Prelazni rok uveliko traje, a zaljubljenici u crveno-bele boje sa nestrpljenjem čekaju kompletiranje svog tima. Većina je skeptična, sa razlogom. Skoro sve pozicije su popunjene, ali nije to ekipa po njihovom ukusu. Nedostaje igrač na najbitnojoj poziciji u košarci. Nedostaje im dirigent. Nedostaje im plejmejker. Selekcijom tima, menadžment je sebe doveo u pat-poziciju. Kako bi ovako koncipirana ekipa pružila svoj maksimum, potreban joj je igrač koji zna da vrti pik en rol, koji će da svojim asistencijama da razigra saigrače, ali i koji će da sipa trojke. Takvi igrači u Evropi nesporono postoje, ali oni se mogu nabrojati na prste jedne ruke i njihova cena u dolarima je sedmocifrena. Da li Zvezda, koja kuburi sa finansijama, može sebi da dopusti takvog igrača? Setili su se tad Zvezdini navijači svog ljubimca Demarkusa Nelsona, koje iako je potpuno drugačiji tip igrača od potrebnog, ipak bio motor tima prethodne dve sezone. Možda smo ga se olako odrekli, da li smo u stanju da dovedemo boljeg od njega? Pesimizam je polako savladavao i najveće optimiste.
10. avgust. U dobro obaveštenim forumaško-insajderskim krugovima počinje da kruži priča u koju mnogi odbijaju da poveruju. Ne bi bilo prvi put da se neko zvučno ime dovodi u vezu sa Crvenom zvezdom, a da se kasnije ispostavi da je to obična glasina. Ipak stižu potvrde iz više različitih izvora. Markus Vilijams, čovek koji je upropastio Zvezdinu premijeru u evropskoj košarkaškoj eliti posle 13 godina, dželat koji je nemilice zatrpavao Zvezdin koš u dresu Lokomotive Kuban, pregovara sa Zvezdom? Uverilo se tada 20 hiljada Zvezdinih navijača u reči Lebrona Džejmsa da je Markus najbolji Amerikanac koji igra u Evropi. Uverio se i Markus da Zvezda ima najbolju publiku. Impresioniran ambijentom, nije štedeo reči:
„Kao što već znate, pobedili smo Crvenu zvezdu u Beogradu. I njima je bila prva utakmica u Evroligi. To su verovatno jedni od najboljih navijača pred kojima sam igrao, i jedno od najboljih mesta što se košarkaške atmosfere tiče.“
Dodao je još:
„Publika je bila toliko bučna da ja više nisam mogao ni sebe da čujem. Sve je postalo ’mutirano’!“
Bilo je jasno da postoji hemija između Zvezdaša i Markusa Vilijamsa. U prilog tome govori da Markus do kraja sezone nije ponovio sličan meč. Jednostavno čarobna amtosfera u Areni je izvukla iz njega ono što nije pošlo za rukom Jevgeniju Pašutinu, treneru ruske ekipe, 100 posto košarkaške veštine koju ovaj momak nesporno poseduje. Ipak, da li su ti leptirići u stomaku, ta ljubav na prvi pogled, dovoljni da se ova obostrana simpatija razvije u najlepšu ljubavnu priču? Zvezdaši su i dalje bili sumnjičavi, ali su sa sve više nade pratili dešavanja.
Napatila se Zvezdina košarkaška publika ne samo prethodnih 16 godina koliko ne zna za titulu, već decenijama. Boli Zvezdaše još uvek onaj poluhorog Mihovila Nakića u poslednjim sekundama majstorice prejofa odigrane 1984. godine, u poslednjoj sezoni bez trojke. Ostala je tada Crvena zvezda ne samo bez titule, već se smer točka košarkaške istorije okrenuo protiv njih. Kažu, a to potvrđuje i njegov brat Aca Trica, da bi Dražen završio u Crvenoj zvezdi da je te sezone postala prvak. Ovako on je postao vedeta Cibone, njena zlatna koka koja ju je vinula u najveće košarkaške visine, koje nikad pre, a ni posle nije dostigla. A šteta jer je Zvezda tih godina predvođena Rankom Žeravicom imala jedan od najtelentovanijih timova u istoriji jugoslovenske košarke koju su predvodili Bogosavljev, Janković, Nikolić, Žižić, Avdija, Radović… Usledili su novi porazi kako u finalima domaće lige protiv evropskih prvaka Cibone i Jugoplastike, tako i u evropskim kupovima. Svaki put stizala je Zvezda do završnice, ali nije imala snage za poslednji korak. Posle raspada velike države, Zvezda se nije umela da pliva u mulju koji je usledio, kako u zemlji, tako i u košarci. Održavala je glavu iznad vode neko vreme, osvojila tri titule, ali je sve dublje tonula. Čak i kada bi se pojavila slamka spasa, pojavio bi se neko kao arbitar Radović te kobne 1984. i dosudio nepostojeći aut koji je prethodio Načićevom pobedonsnom košu.
14. avgust.Da li će Crvena zvezda konačno odbaciti teret koji se gomilao 30 godina na njenim nejakim plećima? RTS, B92, razni portali objavljuju da je dogovor pao, Markus Vilijams dolazi u Beograd da “ciganima ” vrati osmeh na lice. Očekuje se da oko ponoći stigne faks iz Los Anđelesa. Minuti su trajali kao godine, tenzija je rasla iz minuta u minut. Nešto pre 8, na zvaničnoj prezentaciji košarkaškog kluba Crvena zvezda je osvanuo papir sa potpisom Markusa Vilijamsa. Posle osam sati čekanja, ogroman kamen je pao sa srca mnogobrojnih zaljubljenika u crveno-bele boje. Šta je osam sati za nekog ko čeka 30 godina?
Nije puno zapinjao Markus Vilijams na svojoj premijeri u crveno-belom dresu 3. oktobra 2014. u utakmici protiv Levskog, ali je svaki potez nedvoslisleno potvrdio klasu. Već protiv Cibone je zablistao punim sjajem, 19 poena, 11 asistencija sa 21 minut proveden na terenu! Tada je već bilo jasno da ABA ligu može da igra sa povezom preko očiju. Skeptike, ako su uopšte postojali, a koji su tvrdili da će Evroliga biti pravi test njegovih kvaliteta je razoružao već protiv Galatasaraja. 15 poena, 7 asistenija, od kojih jedna, bez gledanja za Luku Mitrovića je proglašena za asistenciju večeri! Izgleda da povez može da se stavi i u Evroligi, bar na kratko.
[youtube id=”Is87sJjCRNQ”]
Daleko od toga da Crvena zvezda nije imala prethodnih decenija vanserijske igrače. Spomenuli smo Guzu Jankovića, košarkaškog virtouza. Setićemo se i Baneta Prelevića i njegovih simultanki protiv Cibone, Neše Ilića, najpreciznije ruke jugoslovnske košarke, Saše Obradovića, predvodnika jedne nove generacije koja je vratila titulu na Mali Kalemegdan posle 21 godine posta, Topića, reprezentativca koji je doneo poslednju titulu i predvodio tim do poslednje evrofinala, Rakočevića vanserijskog strelca, Gurovića koji je najbolje partije u svojoj prebogatoj igračkoj karijeri pružio upravo u crveno-belom dresu i još mnogih drugih… Ali utisak je da Crvena zvezda nikad nije igrala košarku na ovom nivou kao što je sada slučaj. 3 pobede u 5 odigranih utakmica Evrolige to najbolje potvrđuju. U nekim prethodnim učešćima u elitnom evropskom takmičenju, 3 pobede su bile plafon na mnogo više odigranih utakmica. Nije Markus Vilijams košgeter kalibra Milana Gurovića čije prisustvo u timu garantuje 20 peona, a ako ima dobar dan, onda broji i do 40. Markus isporuči svojih 10-15 i desetak asistencija ali je njegov statistički učinak koji iako je impozantan, ne predstvlja realnu sliku na terenu. Njegov uticaj je mnogo veći, on je dirigent na terenu, mozak i motor ekipe, ekipe koja igra najbolju košarku od svih Zvezdinih timova u prethodnih dvadeset godina, neko ko do njegovog dolaska prosečnog Bobija Marjanovića pretvara u nezaustavljivu zver koja lomi obruče. Kad smo već spomenuli Milana Gurovića, treba se podsetiti sjajne ekipe čije je deo bio u sezoni 2006/07, a pored njega tu su bili još Vuk Radivojević, Igor Milošević, Stiven Markovi, Bili Tomas, Pero Antić, Petar Popović, Tadija Dragićević, Nemanja Aleksandrov… Po imenima ovaj tim je verovatno i zvučniji od trenutnog, ali nedostajao mu je neko poput Markusa Vilijamsa da ovaj skup fantastičnih pojedinaca pretvori u “mašinu za mlevenje mesa“.
[youtube id=”bLHutzeqh7o”]
Ja ne znam da li će ovaj tim predvođen Markusom Vilijamsom ispuniti dugogodišnje želje Zvezdine publike plasmanom u top 16 fazu Evrolige i osvajanjem regionalne i domaće titule. Sva tri takmičarska cilja su još daleko, ali način na koji su ovi momci odigrali dosadašnje utakmice nam daje puno pravo da verujemo. Markus Vilijams je rođeni pobednik, koji je svoju najveću pobedu izvojevao mnogo pre dolaska u Zvezdu kada se izborio sa tumorom, a zatim se vratio košarci jači nego ikad.
Šta Markus Vilijams predstvlja Zvezdinim navijačima, najbolje je opisao Vladimir Novaković, novinar sportske redakcije B92 sledećim tvitom:
„Ne znam za vas, meni Markus izgleda kao karmičko vraćanje za prethodnih 40 godina veće ili manje agonije. „
Leto 2015. Posle uspešnog nastupa u ovogodišnjoj Evroligi, osvajanja prvog šampionskog prstena u regionalnoj ligi, Crvena zvezda je na najbolji mogući način završila ovu uspešnu sezonu osvajanjem domaće titule, prve posle 17 godina.
Ne znam za vas, ali ja verujem!
Додајте коментар