Autor: CZBG, Bojan (lucky#13)
On je ljubimac zvezdinih navijača. Neko ko je svaku utakmicu dočekan ovacijama. On je neko ko tu ljubav uzvraća istom merom ne štedeći sebe na parketu ni u jednoj utakmici…
Siguran sam da već svi znate da je reč o Jaki Blažiću (bek 193cm), ali priču ćemo ipak da vratimo na sam početak.
Rođen je 30. juna 1990. godine u gradu Jesenice koji se nalazi u Republici Sloveniji. Odrastao je u sportskoj porodici na Bledu, u dvorištu je imao koš, ali to ipak nije bila njegova prva ljubav. Njegova prva sećanja vezana su za hokej koji ga je okupirao celih 8 godina i koji mu je stvorio prvog idola koji je i glavni razlog zašto na dresu nosi broj #11. U pitanju je hokejaška zvezda Anže Kopitar koji nastupa u najjačoj hokejaškoj ligi za “Los Angeles Kings”. Ipak, srećom po nas, sudbina je htela da druga ljubav bude i ona prava. Jednog leta, šutirajući iz zabave na već pomenuti koš u dvorištu u njemu se rodila ljubav prema igri, a majka Ksenija je bila ta koja ga je odvela na prvi trening i time ispisala istoriju.
Profesionalnu karijeru je započeo nakon završene srednje škole, po želji svojih roditelja, u 18toj godini kada je i potpisao svoj prvi ugovor za košarkašku ekipu Triglav Kranj (2007-2009) koja se takmičila u drugoj ligi Slovenije. Već tada nejaki, žgoljavi i golobradi mladić je pokazao da ume i da može da se nosi sa znatno starijim igračima od sebe. Debitantska sezona u prvom timu u kojoj je na 25 mečeva druge lige postizao prosečno 10.7 poena dovela ga je u situaciju da veoma brzo promeni klub i obezbedi sebi mesto u juniorskoj reprezentaciji i najjačoj ligi Slovenije.
Novu epizodu u životu započeo je u košarkaškom klubu Geoplin Slovan (2009-2011). U ekipi koja je poznata po forsiranju mladih igrača on je odskakao od svojih vršnjaka. Na 30 odigranih utakmica u najjačem takmičenju prosečno je beležio 9.7 poena, 3.2 skoka i 1.1 asistenciju. Dobre igre nisu ostale nezapažene pa je Jaka nagrađen nastupom za mladu reprezentaciju, a ubrzo je dostigao i vrhunac karijere u Sloveniji potpisujući trogodišnji ugovor za najbolji košarkaški klub na toj teritoriji, Olimpiju.
Već tada je svima bilo jasno da je velika pozornica stvorena za Jaku i da je on spreman da odigra svoju ulogu. Nakon prve sezone i prilagođavanja na kvalitetniju i jaču košarku, igranje ABA lige i Evro Kupa, usledila je sezona karijere. U svojoj drugoj sezoni za Olimpiju statistika je pokazivala da je Jaka spreman da se otisne van granica. Na 26 odigranih utakmica u ABA Ligi beležio je prosečno 13.7 poena uz fenomenalne procente iz igre 45.1%, kao i 3.5 skoka i 2 asistencije. Svoj kvalitet pokazivao je i u Evro Kupu gde je na 10 utakmica prosečno postizao 12.4 poena, 4 skoka i 2 asistencije. Borbenost, požrtvovanost i energičnost su mu postali zaštitni znaci u igri, a atraktivni potezi su publiku dovodili u euforiju. Bilo je vreme da Jaka ode dalje…
[youtube id=”XEiAY1JxBK8″]
Bio je jul 2013. godine kada je Jaka Blažić došao u grad koji je i po svome priznanju zavoleo na prvi pogled.
„Bolje sam se snašao u Beogradu nego u Ljubljani. Osećam se lepše, ne znam zbog čega. Prosto rečeno, više mi odgovara način života ovde, jer ima dosta toga što može da se radi. Jednostavno volim Beograd“.
Zadužio je boje koje svi mi volimo, postao je prvi Slovenac u istoriji koji je obukao dres košarkaškog kluba Crvena zvezda. Od prvog izlaska na teren bilo je jasno da smo dobili igrača koji će da grize za grb zvezde, a sve to je dovelo do stvaranja hemijske reakcije, između njega i nas, koja se definitivno nikada neće ugasiti.
Njegova igra je prosta. Uloga mu je da svojom energijom promeni ritam utakmice i donese potreban naboj ekipi. Najjači je u igri jedan na jedan. Brz prvi korak i sjajne fizičke predispozicije su nešto što mu od starta daje prednost u odnosu na rivala koji ga čuva. Najviše mu odgovara brža igra sa dosta trčanja. U kontranapadima je uvek u „ofsajdu“, a rezultat toga je mnogo atraktivnih zakucavanja koji donose ključanje na tribinama. U odbrani igra agresivno, duge i brze ruke mu omogućavaju da protivniku izbije loptu s leđa, ali to zna i da ga dovede u situaciju da ispadne u odbrani i napravi problem celom timu. Izuzetno je impulsivan igrač što mu nekada i odmaže u odbrani što se manifestuje „glupim“ faulovima daleko od koša u ranoj fazi napada. Ipak i pored toga u odbrani uradi više korisnih stvari nego loših. Šut mu nije konstantan i to je nešto na čemu mora da radi. Ako u utakmicu uđe kako treba, sa pogođenih par prvih šuteva biće apsolutno nezaustavljiv u suprotnom njegov poenterski učinak će biti slabiji. Slobodna bacanja su mu prošle sezone bila problem, ove godine to već izgleda mnogo bolje. Činjenica je da bolje igra u ludoj atmosferi, ali i sam kaže da ga emocije i taj ambijent nekada povedu u grešku. Kod Jake apsolutno ima prostora za napredak u igri koji će dostići vrednim i poštenim radom na treningu, čega je i on sam svestan:
„Imam prostora da napredujem u odbrani i šutu i radim na tome. Svestan sam da moram da ispravljam svoje greške ako želim da budem vrhunski igrač. Jak ritam treninga u zvezdi je nešto što mi izuzetno odgovara“
Sada je pravo vreme da se vratimo na početak naše priče o Jaki… On je ljubimac zvezdinih navijača. Neko ko je svaku utakmicu dočekan ovacijama. On je neko ko tu ljubav uzvraća istom merom ne štedeći sebe na parketu ni u jednoj utakmici. On je neko ko je shvatio šta znači igrati u Crvenoj zvezdi. Igrati za TIM. Za POBEDU. Za NAVIJAČE. I baš zbog toga je na pravom putu da postane ono što je u košarkaškom klubu malo njih pre njega postalo, LEGENDA.
I za kraj našeg prvog druženja dodao bih: Nisam novinar, ni kolumnista,kao ekonomista bolje baratam formulama i brojevima nego rečima pa ću i našu priču završiti na taj način…
JAKA + ZVEZDA = JAKA ZVEZDA
Додајте коментар