Moderna četvorka, SP u Manili 1978. i bar jedan centar viška

Postoje dva sastava na ovom svetu koja mogu da izdiktiram u pola dana i u pola noći, a da ne pogrešim. Onaj Zvezdin sa krova Evrope i Bodiroga, Danilović, Obradović, Sretenović, Paspalj, Berić, Đorđević, Rebrača, Divac, Savić, Tomašević i Koturović.Svi znamo. Atina. 1995. godina. Litvanija. I devet trojki Saše Đorđevića.To je bio novi početak za nas, prvo veliko takmičenje posle SP 1990. pod zastavom SFRJ i sankcija. I sada, 2014. smo ponovo na nekom novom početku, bar je tako delovalo. Imali smo nekoliko novih početaka od 2002. i pokoravanja sveta pod Karijevom dirigentskom palicom. I ponovo je tu isti čovek. Aleksandar Saša Đorđević. Čovek odluke. Čovek trojka. Čovek koji me naterao da hiljade i hiljade puta izdriblam loptu desnom aut linijom do koša, naskočim sa dve noge, i iz poluokreta gađam koš uz obavezno: “Đorđeviiiić!”Sale Nacionale. Dete iz Zvezdaške porodice koje je postalo legenda Partizana, a zauvek ostao u srcu svakog Zvezdaša. Nađite mi još nekog čoveka koji je uradio to. Ne postoji.Juče uhvatim sebe kako se pitam da li je to isti Saša?! Šmeker. Frajer. Kapiten. Šmeker i frajer još jednom. Čovek stava. Čovek šampionskog kova i šampionske genetike.Pravi odgovor je… Izgleda da nije.

Kao i Prosinečki, Pižon, Šekularac i ovaj… pa nije ni bitno, poenta je tu, ne znači da ćeš biti veliki trener ako si bio veliki irač. Uostalom, Murinjo nikada nije igrao fudbal, a Željko Obradović je bio standardno dobar irač, ali ne Saletov nivo.

Zato ovo nije isti Saša. Sada je selektor i trojka Hrvatima se sada ne važi. Sada se važi samo ono što sam video od reprezentacije do sada. A to je… Pa, dozvolite mi da citiram druga iz Čačka (A dobro je poznato da svako ko je oprao ruke u Moravi zna da igra košarku): “Brate, mi više ne znamo da igramo košarku”.

Pogledam zadnju utakmicu, ovo sa Novim Zelandom i stvarno… Nećemo se mi lepo provesti na SP.

Dobro, dobro, ja sam mračnjak, ali meni ono što sam video stvarno ne uliva poverenje. Malo ideje. Šuplja odbrana. Neizrađeni šutevi. Onda Micov i na kraju stvar koja me naterala da se latim tastature – izostanak Luke Mitrovića.

Hajde da malo pokušam da budem realan i da isključim to što moj kapiten ne ide na SP, da gledam kao da je kapiten Crnokose.

Luka Mitrović je moderna četvorka. Igra odbranu. Trči. Skače. Ima lucidna rešenja. Košarkaški IQ dramatično raste kada on uđe na teren. Može i da pogodi iz daljine. I da asistira. Može sve. Prava, moderna četvorka, sam selektor je rekao.

Pitanje je onda kako nema mesta za njega, a ima za jednog Birčevića. Ej! Birčevića! Zemljače! Jedino u čemu je on bolji od Luke je šut. Jedino, za to mogu da odsečem ruku. I kako nema mesta za Luku?!

Selektorovo obrazloženje je: “Jutros sam morao da obavim jednu neprijatnu stvar, a to je razgovor sa Mitrovićem, nažalost on je poslednji igrač koji je otpao, ali i igrač koji je puno dao i ima veliku perspektivu na jednoj zahtevnoj poziciju. Naša košarka vapi za jednom modernom i snažnom četvorkom koja može da igra u oba smera, Mitrović je takav, ali je zbog trenutne situacije potreba reprezentacije otpao”.

Da sam bio na konferenciji za štampu verovatno bih digao ruku i pitao: “Oprostite, gospodine Đorđeviću, ali da li ste svesni da ovo nije SP u Manili 1978. godine?!”

Ali dobro, šta ja znam?! Ja sam od košarke dogurao do grejača klupe KK Loznica u Drugoj srpskoj ligi. Selektor zna bolje.

A onda pogledam sastav i shvatim da imamo dva pleja, četiri centra, niska krila i jednu jedinu četvorku, tog Birčevića. (Da… On će da sačuva Gasola) E da. I Jednog beka, i to onog koji je izjavio da neće da igra za reprezentaciju, već treba da igraju Dženkins i Simonović, ako se suđenje ne popravi. Znamo kada, znamo kako. Znamo kako se kasnije sudilo na njemu.

Pošto ovo već prelazi na crnu stranu košarke, vreme je da stanem. Ali pre toga, moram da pomenem još nešto.

“Mladim igračima nedostaje šansa u našim klubovima, bio bih presrećan da mogu da gledam talentovane klince u našim klubovima, ali umesto njih gledam Lipovija. Nama ne treba Lipovij, jer u Srbiji imamo mnogo takvih i boljih klinaca, kao što je na primer MVP iz Milana (košarkaš Crvene zvezde Vojislav Stojanović, koji je bio najbolji igrač fajnal-fora juniorske Evrolige).”

Zašto baš Lipovij?! Zašto ne Bertans, Vesterman, Lovernj?! Oni su mnogo više minuta ukrali našim klincima. Pitanja neka ostanu, a ja ću zbog igrača Saleta Đorđevića i dalje verovati da je to samo prvo ime koje mu je palo na pamet.

Koliko je Luki teško videlo se i iz izjave koja je iako kliše odisala povređenošću i uvređenošću. Ali jak je Luka. Ne postaje se slučajno kapiten Zvezdae! Biće on samo još jači. Biću sebičan pa ću reći i da mi je drago što će bolje da se uigra sa ostatkom tima za EL i da svima začepi usta. Ne brinem se ja za njega.

Ali se brinem za našu reprezentaciju. Ekipa u kojoj igraju tri igrača iz tima koji je kroz sezonu služio za popravljanje koš razlike, ekipa koja igra sa četiri centra (Da, znam da je Krstić povređen, ali četiri! centra), ekipa u koju ne uđe Savanović koji ima 31 godinu jer je star, a uđe Katić sa 34, ekipa sa jednim bekom, ekipa u modernom košarkaškom svetu u kom Egipat igra košarku koja nema modernu četvorku, izvinjavam se, ali meni ne uliva poverenje.

Neću da ulazim u muljaže. Menadžerisanja. Kumovske veze. Dovoljno je što slutim da nešto nije dobro, da je sve ovo više od igre. A niko nije uspeo da igra dve utakmice u dva različita takmičenja istovremeno. I da pobedi. Pa ni takva veličina kao što je Saša Đorđević.