Autor: CZBG, Stefan S
Kuća se gradi od temelja, i traje onoliko koliko je kvalitetno sazidana. Koliko je temelj kvalitetan. I carstva, imperije i kraljevstva funkcionišu na isti način. Ako su građena kako treba, trajala su dugo, hiljadama godina, a ona koja su pokušala da niknu na prepad, na o – ruk, pa… Ona su na primer završila pucajući sebi u slepoočnicu u bunkeru Berlinu.
Nemojte da misite da je ovakav početak slučajan. Jer nije. Sa derbijem u kome je Crvena zvezda pobedila Partizan u ponedeljak nošena podrškom 300 Spartanaca partera B ima bar dve sličnosti i to onako, na prvu loptu. Prva, utakmica, iako na prvi pogled nevažna, bila je pravi rat, a druga, druga je Dule Vujošević.
Ako vam nije baš najjasnija veza između Drugog svetskog rata i Duleta Vujoševića, vratimo se dva, ili sada već nekoliko dana unazad. U petak.
Mlada ekipa, osakaćena povredama, neiskusna. Kakva demagogija. Kakva propaganda. Kakav Gebels. Ovim ne želim da omalovažim trenersku karijeru Duleta Vujoševića, već samo da jasno kažem ono što niko drugi sem ljudi na forumima posvećenim Crvenoj zvezdi govore odavno- nemojte nas obmanjivati, znamo za šta ste sposobni.
A evo za šta. Oni, koji su izgubili, i to pošteno, postali su heroji. A zašto?! Zato što su hrabro i do poslednje kapi krvi branili Partizan. Naravno, ako ste skloni da verujete čoveku sa znojnim tragovima pod pazuhom.
Realnost je ipak, sasvim drugačija. Od svih igrača koji su zaista povređeni na terenu se nije pojavio samo Vesterman. Kinzi i Musli su bili tu. I to ne po petnaest minuta, nego podosta. Dakle, igrali smo jednakim snagama. Kako?! Nama se Lazić povredio u trećem minutu.
Naravno da neću stati ovde. I da ću zavesu pomeriti do kraja, pa da se lepo vidi kroz prozor. A to zahteva da prokomentarišem to kako bi nas sa Vestermanom dobili. Da. Ali to isto tako znači da Bogdanović ne bi imao onoliko loptu u rukama i da nam možda ne bi pravio toliko problema. Kao i Milosavljević. Ko garantuje da bi ovako dobro odigrali da je Vesterman bio na terenu?!
Znam da na ova pitanja od Vujoševića ne bih dobio odgovor, kao što ga ne bi dobili ni novinari da su ga pitali kao što nisu, ali ću ipak nastaviti, ali ovaj put bez upitnika.
Nismo mi krivi za povrede. Kriva je uprava Partizana, konkrentno, kriv je trener. Sedam sati treninga dnevno, moralo je nekome doći glave. To je moglo nekada, kada je bilo para za dovođenje igrača, pa je bila puna rotacija, ali igrati celu sezonu sa osam igrača, a bez pada, i sam shvata koliko je to besmisleno. Zato se nije ni stresirao posle debakla protiv CSKA. Već je pripremio teren za bitku na sve ili ništa. I dobio ništa. Na našu sreću, a njihovu žalost. Jedno veliko ništa, mnogo veće od samog poraza. Ništa koje će se tek kroz sezonu pokazati. I koje se već pokazuje.
Nemam praksu da se raspravljam sa nekim ko nije upućen, ali sam morao jednom navijaču Partizana da održim bukvicu. I da ga naučim da se košarka nije igrala samo od 1992. pa na ovamo. I da je bilo godina kada je Partizan gledao kako pehari odlaze na Mali Kalemegdan.
Nećemo da se lažemo, i ne možemo, imaju mnogo više uspeha od nas u poslednje vreme. Za nešto od toga treba čestitati, za nešto od toga treba protestvovati. Mi Zvezdaši, ako smo iskreni i pravični, tačno znamo na šta se misli kada pomenem jedno i kada pomenem drugo. Ali hajde, možda će ovo pročitati i neko ko je slabije upućen od nas kojima je Zvezda sve. Bravo za Fajnal forove, ua za gepekovanja, trojke iz auta i sve što Vujošević radi već godinama.
A te godine iza nas su za nas mračne, ali nas nisu sprečile da volimo svoj klub i da ga podržavamo uvek, a najviše kada je najteže. Nikada neću zaboraviti 6 hiljada ljudi koji su iz utakmice u utakmicu punili Pionir u onoj nesrećnoj sezoni sa Uvalinom na klupi. Pionir koji grmi. I uvek ću na nos natrljati onih naših 300 Spartanaca od ponedeljka Partizanovcima.
Taj moj drug, samo je jedan od mnogih sa kojima rasprave nema. Čovek koji nije gledao utakmicu, ali zna da su njihovi navijači bili glasniji. Čovek koji Vujoševića kuje u nebesa. Kome je on bolji trener od Željka i Dude. I od Karija. Ko?! Trener bez rominga?! Trener koji je reprezentaciju srozao na najniže grane za samo godinu dana?! Ne, ne, to nije isto. Naravno. Grobarima ništa nije isto.
Čak im ni porez nije isti. Mi moramo da ga plaćamo, a oni, zbog svih trofeja koje su, neke ruku na srce stvarno pošteno osvojili, ne moraju. Dalje neću da idem. Jer je dalje CIA, BIA, Iluminati područje. A to bi već značilo da se ovaj tekst razvodnjava u komentare na portalima. A ja to ne želim.
Želim jasno i glasno da kažem sledeće. Hteli ste rat! Imaćete rat! Do sada ste nizali pobede, blickrigovali nas i širili se. Pravili ste svoje carstvo u kome nije bilo mesta za nas. Ali ste udarili u tvrdo. Konačno, rekao bih.
Udarili ste u ljude koji znaju šta rade gospodo iz Partizana. U Čovića koji više ne skače u blato da se rve sa Vujoševićem, već legalno zatraži da sudija na kog se Dule žalio više ne sudi Zvezdi, iako je svima jasno da su peti faulovi Marjanoviću i Dženkisnu bili u najmanju ruku smejurija. Udarili ste u tvrdo. U Cigane. U Cigane koji su svakim danom sve jači i jači. A vi sve slabiji. Vaši argumenti su sve slabiji.
Tako to ide. Prvo se igra košarka, pa se onda, ako to ne prođe udara, a sudije zažmure na jedno oko. Onda se sudijama zatvara jedno oko. Pa se sudije zatvaraju u gepek. Pa se prave neredi na terenu. Pa van terena. Sve po redu. Sve kako (ne)treba. A onda na kraju, novine i novinski članci. Ako ni to ne pomogne, uvek je tu ona bajka o fuziji FMP- a i Zvezde smišljenoj da se sruši Partizan. A stvarnost je takva da je fuzija napravljena da se spasi Zvezda. I mogu vam reći, spašena je.
Ponedeljak, to je bio naš Staljingrad, ili Midvej, zavisi da li više volite Istočni front ili Pacifik. A svi znamo šta je bilo posle toga. I ko je pobedio na kraju.
Dodajte komentar